Само киша парк и ја
Три стара друга
Баш лепа живота и верна пута
У мени све некако лепо крене тад
Када са њима зборим ја
Тад тајну поново дознам
И љубави успит додам
Када путем шумом кренем
Из колотечине се животне пренем
И дешавају се промене
Мога тела и целог мене
Пуним оком око себе гледам
И радосно се овој бајној тајни предам
Радује се срце
Радујем се у себи
Око мене природни мелеми
Душа ми се раширила
Љубави и среће прима
А мелем љубави тече
За неко боље време
За мир радост и срећу
За Божију тајну од тајни природе још већу
Небеске птице на дрвеће слећу
Па одозго поју
И ја ватам ову боју
Пратим ту нит
И додајем песме и боје
А сада су то оне из душе моје
И осећам како се штура размишљања
Вођена колотечином живљења
Губе у погледима
Свих чула на месту овом
Месту цветном
И зеленом
И мирном
На месту поја
И месту овоземаљског покоја
На месту датог нам Божијега раја
И полако ватајући природни ритам
Ритам творчевог стварања,даље хитам
Идем путем природнога такта
И отварају се преда мном тајна врата
Стазица у шуми
Зна да знатижељу буди
Осећа се свукуда живот
И љубав и радост
Енто га тамо жуто цвеће
Пчела на њега слеће
И дивотом том се храни
А тамо птичице скакућу по зеленој трави
Нијансе зелене
Мирним чине мене
Небо плаво
Облацима испресецано
И сунце рано
Вамо је лила и розе боје
Све животоном љубављу поје
Дрвета су велика
Чини ми се до неба
По врховима највећих крошњи сунце се хвата
И свежина пролетна
Ту су и зечеви малишани
Мирноћа овога места ме мами
Веверице хитре
Погледе ми бистре
Лептирићи одају лепу боју
И њоме нам поју
Ритам стварања сада је самном
Кода нешта добро бди надамном
Тада се и Богу помолим
Па душа моја сама настави
Да даје славу Творцу
Нашем Богу Оцу
2.
У лепоти сам ја
Дивна је пољана сва
О лепог ли сна
Обузме ме сунца сјај
Муци је крај
Леп је овај крај
И овде се нађе што се тражи
Док поветарац около блажи
Живот је блажи
Вољу ми снажи
За животну борбу ме дражи
На ливади је зора
Показала шта се мора
Нестала је мора
Испод овог дивног свода
Срећа ми се дода.
3.
Дешвају се природе промене
Цветне шарене
Мирисне пролетне
А негде из мене
Тишина зимска још мирује
И све се живо радује
Испод старог седим дебла
Осећам животна раја цела
Удишући грудима свежину
Душом милину
Погледом шаренило
И измаглицу бајну
А ушима мелем
Мелодију птица
Испод старог великог дрвета
О лепог ли осета
И киша пролетна
Пролећна промена сретна
4.
Када у молитви пред Свето Лице станем
У мојој души искра се разгори
Док кружоком својим милује ми срце
Тад свето Лице језиком оним збори.
Срце моје зна језик тај
Мисли моје находом насађеним својим
Чуде се љубави овој.
Док у молитви тихо пред кандилом стојим
Вечна љубав ван времена постоји
И враћа нас нама кроз Њега
Родној пастви својој
Кад би људи ови
Језике срца свога знали...
Љубав Твоја нек нам заувек збори.