 |
| Протојереј Звонимир Јовић |
Лепоте Извор, увира цвет -
Да ли су могли с' врха Голготе,
Да презру овај ништавни Свет?
Танталове муке, Сизифов труд :
Блажени они који смрт љубе;
Висине Неба тек луде слуте,
Сократу, Христу све власти суде.
Куда побећи од судбине худе ?!
*Santa Maria della Salute!*
Зар бити песник жртва није,
Зар бити жртва песма није?
Јесењин, Миљковић , Пастернак , Тин -
Блажени који другују са њима; Вилајет
Тамни историје најлепше стихове им крије.
Превечног Ума скривене путе
Песници само у сну наслуте,
Неодгонетнута Млечна стазо
Кад сретох Симониду и њу нађох -
Латице душе ми песмом је љубе :
*Santa Maria della Salute!*
Да будем Човек ,ма за трен "Бог"
И да небеској подарим њиви
Ризницу која у мени живи :
Уби ме, уби прејака РЕЧ(и) -
Песмо отрове неизлечни;
На дну Окена "можда спава"
Дисова, моја највећа тајна,
Покажи мени небеске путе,
Тамјаном душе теби се клањам,
Од Пакла и греха песмом избављам.
Латице душе ми песмом је љубе :
*Santa Maria della Salute!*
Слутим ли то опелo своје
У лишћу које у јесен жути,
Или пак то еони зборе,
Стихове које ко воде слап,
Говори Отац свега и сва...
Превечна речи неизречена,
Сама за себе вечна си песма,
Отварам срце ко цркве двери,
Тамјаном душе Теби се клањам;
Покажи мени небеске путе,
Уклети песници тек тајну слуте :
*Ѕаnta Maria della Salute!*
"Ѕаnta Maria della Salute!"
Душа и моје песме те љубе;
Са тринаестог неба космичких сфера,
Круна си ореол свих мојих хтења,
Са Богом ти ме љубављу спајаш,
Симонидином Песмом избављаш;
Блажена Луко свих мојих хтења,
Цвете ми воље, меду ми жеља,
Теби ја певам све строфе ове,
Анђеле у лику Симониде нoве;
Тебе звезде са Неба дворе,
Латице моје душе те љубе,
На јави сањам беле ти руке,
Лазе Костића песме те слуте,
И моје строфе баш риме исте,
Молитвом зову те их душе чисте :
Еуридико, Сапфо, Исидоро, Ленкo,
Афродито мога срца, круно љубави,
Драгуљу звезда ми, Парнасе мисли ми,
Из тела Пакла ти ме избави,
Да вечно будем уз тебе ГОРЕ
Где се љубавњу љубави роје...
О, моја надо вечне лепоте,
Путе Истине, Живота, Песме
Испод Јужнога Крста
Песмом ти се клањам;
Латице душе ми Песмом те љубе :
*Santa Maria della Salute!*
Песмо, изворе, увире, надо,
Животе бајко неизречена,
Спасити ваља земаљско стадо,
Куда побећи кад све је *горе* ,
Од овог овде, од оног *доле*?
Гмижемo смерно сопственом крвљу,
А знамо нисмо задњи нити први
Који тајну открили нису....
Јабуку главу рајску губе
Они који се са ђаволом друже;
Вртови још те песнички слуте,
Све друго само су грешне залуте -
*Santa Maria della Salute!*...
У навечерје Спасовдана 2022.
Мелнбурн, Аустралија
ВАРИЈАЦИЈЕ
Дођох у сумрачје дана,
На свет лудих хтења и жеља -
Смрт своју да чекам.
Зла коб ми под грлом -
Нож судбине оштри...
У вртлогу живота
Смрт ми се безглавом кези;
Корачам губилиштем земље,
Под гиљотином неба....
. . . . . . . . . . . . .
Смрт ничим уплашити не могу.
Кост ми чеона под ребром.
За умрлог стало је време.
Узалуд ми траве шапућу
У ухо празне лобање бајке...
Никада више прозвездан,.
Свету нећу рећи "хвала"
За мртво чело простора нема -
Празнина одасвуда.
(Из збирке "Предзнаци" Врање, 1987 стр. 36)
СЛУТЊА
"Уби ме прејака реч!"
(епитаф на гробу Бранка Миљковића)
И мене ће ко и Бранка
*Прејака РЕЧ* да убије ;
Или овде у Туђини –
Ил' кад одем до Србије ?
Свеједно је, међ два мрака -
Ископана чека рака ;
Ђаво овде, ђаво тамо -
Игра рулет мојом главом...
ПРОРОЧКА ВИЗИЈА
Заратио сам са самим собом.
Заратио с' људима и с' псима;
С' ђаволима заратио лудо -
Прав остао Богу и свецима...
Заратио с' људима и с' псима.
На Дивану гроб себи копао,
За час када ЦРНИ АТИ дођу -
Поврх Макца бићу сјајна звезда
Песницима Стига и прецима...
Век веково с' гладним и презреним'.
Вечно жедан ПРИЧЕСНОГА ВИНА;
Вечно гладан 'леба од пченице
Век проведох с' нишчим - просјацима.
Вечно жедан Причеснога вина...
Па, нек' умрем и треба да умрем,
Го и јадан ко од мајке рођен;
На Небу је пупчана ми врпца -
Пре рођења ПЕСМОМ обележен.
Го и јадан ко од мајке рођен.
Дал' живећу?-Сигурно живећу!
Лишћем липа, врба и топола -
Разапетог међ-Млавом и Пеком
У песмама Србији шумећу
Са највишег Диванскога виса...
То сазнање храбри, држи мене,
Знам, да залуд век нисам провео;
Не сазидах куће и палате
Ал' песмама златни ПУТ трасирах...
Знам да залуд век нисам провео.
Поколења која замном дођу
Нек' наставе путевима истим :
Песмом Србе, Боре, Милисава -
Нек' будућа поколења славе
(Те БАРДОВЕ Стига - српске поезије.)
- - - - -
Слутим и ЗНАМ:
Стражиловом српске поезије -
С' њима бићу Музама прослављен...
Објашњење:
Срба Митић, Бора Наумовић и Милисав Павловић песници из Стига.
На празник св.оца Јустина Ћелијског,
Почетком септембра 2022.г.
СВЕТИ ТРИФУН
Свет' Трифуне винограда свече,
Нека роди вино за причешће!
Крсну славу, Божић и Велигдан,
За рођење, смртни судњи нам дан...
Испраћаје у рат и у војску,
За здравицу и свадбену пљоску.
За чутуру, кад стада чувамо
И виноград млади кад копамо...
За молитву и свесрпску слогу
Преливање тела нам у гробу...
(Валентина нико да не слави -
Већ Трифуна који Христу служи! –
С' римским папом
Србин се не дружи!)
Свети Трифун, Аустралија, 2023. г.
У МАКЦИМА РОДНЕ КУЋЕ НЕМА
. . . . . . . . . . . .
Остали ми само пусти снови,
Идеали порушени моји;
Кућно слеме и темељи куће
Где сам рођен давно не постоје...
Нема више прага чувар-змије,
Нит славуја, на тавану - сове...
Ничег нема(м) осим песме ове -
Срушило ми време бајке - снове...
Бунар стари са зеленим оком
С' зарђалом пробушеном кофом –
Огледа се Неба огледалом -
У Буковцу ничег више нема(м)...
Старост дошла у гроб ја се спремам -
Слава Богу ПЕСМОМ још не дремам.
-Туђина, Аустралија, фебруар, 2023.-
НАПУШТЕНА ЦРКВА
1.
Зарасла у трње,коприву и драч/
Столетна се стабла по крову пружила;/
Скрајнута од пута и очију света,/
Туговала стара црква вековима
2.
Иструлела врата нико не отвара/
Нит' кандила пали пред иконостасом;/
У олтару схнце позлаћује
Позлаћује Христа/
Кога у наручју држи Дјева
ЧИСТА.
3.
Једини су гости у светоме Храму/
Шишмиши и сове и душе предака;
Литургију служе у поноћно
доба/
Монаси одавно Богу одлетели.
4.
Стоји стара црква симбол српске славе/
Задужбина свете Кир-Нем ање лозе;/
Камене розете мермерни украси-/
Неимара старих још прон осе славу
5.
Понекад светитељ ореола златног/
Коме црква беше давно посвећена;/
Прошета по храму у побож ном миру/
Па одјезди дух му Богу-анђ
елима.
6.
Зарасла у трње,коприву и драч,/
Храстова се шума по крову пружила;/
Самује и тужи црква у пуст ињи,/
Вапи,зове верне којих давно нема.
ХЛЕБ
Од свете пченице Срби леба месе
За празнике верске и кућне потребе
За рођења нових чланова у кући :
Повојнице, бабине, свадбе, кућне славе,
(И умрле своје - мртваца у кући!)
Најслађи је 'ЛЕБ брашна с' поточаре,
Ако нема жита, од Р'ЖИ се меси,
И јечмени хлеб са оштрим бодљама -
Сиротињска уста радо су жвакала.
Уз Пчињу су многе воденице биле
Брашном са камена Пчињане храниле
И славне комите што су је браниле....
Трипушницу, Лесничку, Козједолску реку-
Окитиле поточаре ко ластина гнезда.
Од тих воденица развалине стоје,
Ваљавицом воденице више не постоје
Од како је "султан" реку уништио -
Горњо - Пчињску сиротињу светом раселио
И Србијом целом поточаре млеле,
Док јр било СЛОГЕ, светосавске ВЕРЕ!
Док је селом било ко кошницом пчела -
Данас празни сви су уљаници, села...
Чесницу и колач за СЛАВУ месио
Док је Србин домаћин свој на своме био;
Град је с' фабрикама села испразнио -
Директивом Партије Стбе зацрнио.
Србија је пројом, пасуљем хранила
Тајином у торби војнике бодрила :
Истерала Турке, ТРИ царства згазила..
Краљевина када паде - Србија пропаде.
Данас њиве у корову, нит мрса, нит 'леба!
Сиротиња градска контејнере празни
У борби да себе и децу прехрани
(Благују дембели - дахије на власти!)
Од глади и рата, Боже нас избави.
Да хлеб ко светињу опет поштујемо,
Просфоре причесне у цркву носимо :
Веру, слогу, љубав братску обновимо.
ЧИМЕ? МИЛОСРЂЕМ!
Сиромаху, гладном хлеба уделимо!
Да нас Хлеб Живота с' Неба благослови,
Да будемо Христови, светог Саве СВОЈИ.
Помози Господе, обожи нас СЛОЖИ!
Бадњакш, Божић, Васкрс, Видовдан славимо,
Славе заветине, да не заборавимо;
Тад ће Господ потомство наше умножити -
Србију са Неба Крстом ЗАКРСТИТИ
.
На, празник светог великомученика Ђорђа
Кратовца и прочих
24 / 11 Фебруар 2023.
Аустралија
ДУЊЕ
(деди и баби)
Испред старе кровињаре
Ћеремидом покривене -
Два дрвета крива расла
Једно дуња, друго дуњац.
У јесен их деда Баја,
Баба Дари додавао -
Ређала их рука стара
Пенџерима, полицама.
У стајаћој соби дуње
До пролећа мирисале -
Са босиљком и невеном
Душу су ми опијале.
Старе куће више нема,
Дуњац, дуња посечени -
И стари дуд сред авлије
Посекла их рука оца.
Још и данас у туђини
Миришу ми дуње жуте -
И душу ми разгаљују
Из младости успаванком.
У Буковцу чесма стоји
Још извире вода питка -
Њом жубори песма моја
И сећа ме Макца села...
Миришљаве дуње жуте ,
Само снови оживљују -
Кад бих мого да се вратим,
Дуњац, дуњу да дохватим.
Само да их помиришем -
Дуњцу, дуњи песму пишем -
Миришу ми душом ДУЊЕ
Сваким даном слађе, више.
СВЕТИ СИМЕОН
Родитеља земље српске,
Родитеља светог Саве,
Родитеља СВЕТОСАВЉА,
Срби данас листом славе...
На све четир" стране СВЕТА
Одају му признање
Од светога Хиландара,
До пастирског скромног стана.
Хвала теби КИР Немањо
Хиландара вечна славо;
Монасима Христа слико,
Српској цркви СТУБЕ – дико
Хиландар ти српске цркве
Вечно поју ХЕРУВИКЕ;
СВЕТА ЛОЗА чудно умножава цело српство,
На ЧОКОТУ Причеснога Винограда -
Благословом Христа ЦАРА.
На празник Светог Симеона Мироточивог
(Беле покладе)
26/13 фебруар, 2023.
СВЕТИ ПЕТАР И ПАВЛЕ
У Стајевцу црква стара,
Апостола Петра, Павла -
Старине је сачувала,
Још од турских, ропских дана.
У олтару књиге многе
Јеванђеља, октоихе и триоде -
Донешене из Русије,
Цариграда са Босфора.
Таса из Црне Реке
И трговци Горње Пчиње
Што су стоком трговали
Од Скопља све до Солуна
И царскога Цариграда.
Окована мала врата
Ковачки кључ што отвара,
Тежине од оке двије
И ковачке мајсторије...
Улазна у цркву врата
Багламом се затварају -
И ТАПИЈА турска стара
У цркви је постојала.
На Престолу Јеванђеље,
Поп Радојком поклоњено -
Из комитске Горње Рибне..
Поред светог јеванђеља
Два су крста стајала,
Израђена од златара
Из царског Призрена...
И иконе прве цркве, са грчким словима -
Цркви поклоњена.Метежевског храма нема,
Крст камени опомиње светиња ту је била
Турскa сила је спалила...
Поповске и ђачке клупе
У конаку ту су биле -
Комуниста грозних рука,
Те је зграђе порушила.
Ал' и данас Трипушница
Шуми пева Ваљавицом :
"Добри Срби православни
У Пчињи су постојали!*
Помози јој Боже с' Неба,
Да се цела Пчиња сложи;
Комитама - СРПСКОМ СЛОГОМ
Комунизам дс обори.
На Беле покладе - прочке,
Туђина, Аустралија, 2023.
Неколико песама из мојих необјављених рукописа...
У ВИСИНАМА
(пријатељу, песнику Зорану Вучићу)
Достићи светлост у висинама,
Покушавам(о) целог свог века -
Ал' само умом бистри - просвећени,
Досегну до зрака Божијег Трона.
По измаглици, тмуши, тмини,
Бауљамо блатом свакодневља;
Тунелом Тамног ВИЛАЈЕТА -
Стиже се до Горњег бољег Света.
Блажени они који спознаше,
Да залуд на Земљу дошли нису;
Голготом живота -изгнаништвом-
Васкрснуше у Христа ЛИКУ.
28.3.2020.
Туђина, Аустралија
ИСТО ЈЕ
Исто је прошло и будуће,
Садашњост обмањује наша чула -
Светлост и тама истог су бића,
У руци Бога на Небесима.
Суштину живота слутимо само,
Кометом што секундом осветли Небо;
Из таме у таму бачени смо -
А светлосст - Бога спознали нисмо...
Будућност ће се ппновити,
А прошлост живи у сновима -
Живимо докле сећања има.
У огледалу душе ми, ума,
У дубинама звезданог Неба -
Спознадох песмом Господа Бога.
29.01.2020.
Туђина, Аустралија
ЗАВИЧАЈНА
Кроз моје вене тече Млава,
И златоносна река Пек;
Врбе, тополе, монахиње иве -
Римују лирике моје ПОЈ!
Предака зов ми, и данас чујем,
И завичајних звона ЗВОН '
Сањам Диванску КОСУ плаву,
Хомоље, Звижд и плодни Стиг.
Мирис босиока у души носим,
И медних дуња на орману;
Бајкама детињства душу лечим -
Песмом се враћам ЗАВИЧАЈУ.
2020.Туђина, Аустралија
АНЂЕО СИ ПЕСМЕ МОЈЕ
(Царинки)
Твоје име међ' звездама,
ФЕНИКС - цватиш у песмама;
Пола века вртом душе -
Миришеш ми моје луче.
Блажен часе кад те срето(х) -
"Ја те љубим!" - драга рекох.
На Парнас те Пегаз песме -
Међу Музе мој узнесе....
Ловориком те окруни(х)...
Анђео се песме јави -
Вечну љубав ми подари....
28.03.2020.
Туђина, Аустралија