Миладин Берић: Лице с потјернице

Још као дијете чудноват бјеше,
највећи бунтoвник од све ђеце,
волио је у брк свима да скреше
у вријеме Броза величао свеце.
 
Једном је тако наружио Јошку,
назв´о га тираном, злочинцем и кугом,
па је преко гране о свом трошку
за све времена раскрстио с Југом.
 
Од Беча, Цириха па до Клагенфурта,
од Рима, Париза, па све до Берлина
хтјели да га тепну и Курта и Мурта
камом ил´ пиштољем ил´ помоћу плина.
 
Ништа му није могао славни ФБИ-ај
и КаГеБе ни Удба, ни бандитска ЦИја,
а многи су хтјели да му виде крај
и на крају, заиста, Острошки долија!
 
Уз фанфаре, гусле и прангијске звуке
када се вратио на кућни праг
наш јунак је пао у Мирнине руке
и ту му се губи сваки траг.
 
Ваљда је таква  била судба
ком нису могли помрсит рачуне
ни ФиБИ-ај, ЦИА, ни Мосад ни УДБА
свеза га у чвор девојка са Уне.
 
Но и такав и свезан и печен
Ходајућ усправно у свеопштем мраку
Никада не остаде недоречен
И нико му не нађе на језику длаку.
 
Џаба потјернице, пушке, самострели,
асасини, нинџе и остали стрелци,
њега чува предак славни Павле Бијели,
ћоравог се посла ухватили крелци!
 
Још дуго ће Петар на истине бранику
да држи бедем пером као мачем
Не дајућ´ пардона ни царском бику
Храбро Dонкихотовски на вјетрењаче!