знаш ли да често роним
испод таласа сјећања на тебе?
Знаш ли да си
мом јутру прва мисао?
Знаш ли да без тебе
тонем у бесмисао?
Ухватиш ли некада
лептира са крилима боје
нашег осмијеха?
Чуваш ли наше слике
на предворју сјећања?
Знаш ли да је твој поглед био
најтоплије миловање моје душе?
Знаш ли да сјећање на тебе
сваког љета мирише занесеним цвијетом липе?
Знаш ли да не бих могла поднијети
сусрет са тобом након цијеле вјечности чекања?
Вољени,
знаш ли да ћеш живјети у мом срцу,
док ја будем живјела?
Александра Броћета, СВЈЕТЛОСТ, Бесједа, Бања Лука, 2022.