А час горопадан
Помами се кад га срџба згоди
Набусит је, осоран и гневан
Љут ,заједљив, сикће пламен живи
Ко фурија јетко помахнита
Гризе усне, палаца језиком
Помами се и разбесни брзо
Пун је једа, отровне жестине
Зато увек бежи од истине
Скамени се кад га чемер гризе
Тешко му је да истину каже
Зато вешто у галопу лаже
И прескаће љутито и бесно
Све препреке до махнитог циља
У лудилу беле пене ствара
Облизује бес и срдњу лако
Отаџбину перфидно разара
Зато увек бежи од истине
Скамени се кад га чемер гризе
Тешко му је да истину каже
Зато вешто у галопу лаже
И прескаће љутито и бесно
Све препреке до махнитог циља
У лудилу беле пене ствара
Облизује бес и срдњу лако
Отаџбину перфидно разара