Пролило се бело млеко, расуло се ситно брашно,
Мрвило се, просипало, на све стране:
,,Страшно, страшно!“
Огребан је храстов паркет, на зиду је начет тапет,
Под ногама шкрипи, пуцка,
А по поду крешти, кљуцка!
Чупка перје, грицка нокте, мрзовољом, баш се дичи,
Из кавеза побегао да одлети
У загрљај, зими цичи!
Кућа му је страшно тесна, нервира га ниска пречка,
Досадно му, па се чуди —
Шта ће њему стара звечка?
Огледалце, кост од сипе, суво воће и поврће,
Разбацано на све стране,
Нигде реда, ни финоће!
О чистоћи, рађе не бих, о купању да не причам,
На крају ће, ипак бити,
Самог себе да величам!
Ко ће ово све да среди и покупи ситно зрно,
Биће боље за љубимца
Да га пустим ТРК, НА ДРВО!?
MУДРЕ СОВЕ
У малој дупљи на стаблу,
Насеље ,,Звездарска шума“,
Живели су у дублу,
Кум-совац и совица-кума!
Стари кум, мудри совац,
Увек, на добром гласу,
У јату најбољи ловац,
Бољи од свих, за класу!
За прса испред других,
Умало да страда јуче,
Од цеви дугих хладних
И метка што фијуче!
Како да страда од метка?
Ово је нека сплетка!
Шта ли је скривио совац?
Домаћин, кум и борац!
Побогу, чекајте мало,
Зар овде памети нема!?
Није вам на ум пало,
Да се совцу дрема!
Он има важна посла,
Мора нешто да једе,
Цела шума се тресла,
Умало да јој приседне!
Неки обесни људи,
Видевши у гнезду вране,
Бахати и луди,
Хтели су трофеј сгране!
Да отерају напаст,
За њих би била част!
А што би убили совца?
ПА НИЈЕ СОВАЦ ОВЦА!
БУБАМАРА И БУБАМАРАЦ
Знате ону БУБАМАРУ,
Љупку, малу,
У црвеном што се шета,
На леђима место ранца,
Носи туфне?
Лети, лети широм света,
Око лишћа, око цвећа
И доноси срећу свима,
Кад је виде како слеће
Да предахне у пролеће!
Знате оног БУБАМАРЦА
Што се нешто стално чуди?
Кад у зимски сан утоне,
На скривеном топлом месту,
Сав се склупча као лопта,
Да презими и преживи,
Све док сунце не огреје.
Тад се дигне и одлети
У загрљај, Лепој Мари,
Бубамари,
Ко што раде одвајкада,
Весељаци и бећари!
БЕЛА И ЖУТА КОКА
Јутрос са првим сунцем
И даном што беласа,
Кренуле коке на море,
Правац, јадранска траса.
У своје путне торбе,
Ставиле шта која има,
Кесице за две-три чорбе
И пар зрнаца кима.
Понеку златну шналу
И тракице за перје,
По једну хаљину малу,
Кад оно, баш, угреје!
И да се разумемо,
Далеко је још море,
Па су решиле коке,
Мало да проговоре.
Кренула бела кока,
Онако, као да неће,
Да повраћа од сока,
На уштрб кокошје среће!
На то ће жута кока,
На први поглед чедна:
,,Ма, скроз ме испрска,
Кокошко једна бедна!“
,,Шта садa да радим,
Коначно, шта да обучем?
Ништа нећу да кажем,
Сад' ћу да те истучем!“
Све је то гледао петао,
Идући им у госте,
И наглас кукурикао:
,,КОКОШКЕ ЈЕДНЕ, ПРОСТЕ!“
ПАЧИЈА ПОСЛА
Умислила мaла патка,
Преко мере да је слатка,
У Банатским Карловцима,
Снива међу краставцима,
Бела крила раширила,
Стидно главу извирила,
Ау, што је мала патка,
Мало буцка, али слатка!
Једно јутро мала патка,
Позове свог малог патка,
Да је прати, куд год крене,
Квачући на солитере —
,,Ква, ква!“, гласно и без мере,
Ал' се дере, баш се дере,
Она иста бела патка,
Мало буцка, али слатка!
Слушај, један хвалисавче,
Наметљивче и ласкавче,
Да сам знала да си такав,
Стално шмркав, ужас аљкав,
Тражила бих бољег патка,
Коме је, и кожа глатка,
Лепог, згодног и богатог,
А не кусог и кљунатог!
Погледај ме, бела птицо,
Жено-мајко, квакалицо,
Памет ти је ултракратка,
Шта ћеш кад си жена-патка,
Седи где си, носи јаја,
Ман' се сестро, женских права!
Ау, што је млади патак,
Извршио страшан атак!
Расплака се млада патка
И кад плаче, баш је слатка!
СЛАТКА, СЛАТКА, БЕЛА ПАТКА!
ПЕСМА O БЕЛОМMAЧЕТУ И УПОРНОМ ВРАПЧЕТУ
Ускоро ће јесен, шушти лишће с гране,
А малено маче хтело би да крочи,
Протегне се мало, усправи и скочи,
Док опасност вреба, не знаш с које стране?
Не зна маче шта је живот, мисли да је гласан кикот,
Наивно је бело маче, прелетало њег' је врапче,
Скакутало и певало:
„Здраво, другар! Џив, џав, џив! Каква срећа, још си жив!“
Понео је јутрос газда, пуну врећу малих маца,
Да их некуд поразбаца!
„Џив, џав, џив! Џив, џав, џив!“
„Мјау!“, огласи се бело маче
И помисли: „Које ово?“
„Много бучан и досадан, ал' ме ипак обрадово!“
„Миц, миц, мацо!“, зове брацо, раширених крила.
„Пружи шапу и не бој се! Где ли си се скрила?“
„Мјау! Мјау!“, одговара бело маче.
„Хало, другар! Жив ми био и до сунца полетео!
Баш се питам што си дошо, доскакуто и слетео?
Да л' си гладан?“
„Сит сам свега! Ја од јутра чалабрцнем, све што стигнем!
Мале ларве, ситна зрна и семенке!
Али после, тешко мени, јер не могу да се дигнем и полетим!“
„Свега имам! Само хоћу да се дружим!
Сам сам мало бело маче!
Желим крилце да ти пружим!
Већ сатима узалудно кружим, кружим!“
МАЛИ НИЛСКИ КОЊ
Из крда је побегао мали нилски коњ,
У реци се окупао да одагна воњ!
Газио је кроз корито, растериво муљ,
Крокодилу из суседства, стао је на жуљ!
Афричко га сунце пекло и зими, и лети,
Још је мали, недорасто, опасност му прети!
Шта ли ради његов тата? Ленчари у води!
На лежање потрбушке, зар се живот своди?
Да л' му мама кува ручак или слатко спава,
Можда жваће на пропланку, међ' обиљем трава!
Кренуо је ноћас касно, малинилски коњ
Са чела је обрисао ударнички зној!
Уздао се усе' силно, у кљове и уши,
Изненада нешто шушну и снове му сруши!
Мислио је да је главни, а не само број,
Док му ловац није реко: ,,КОЊУ ЈЕДАН, СТОЈ!“
ЖУРКА У УЛИЦИ ,,ЗЕЛЕНИХ ЛИПА“
Летос на кућној журки, у улици ,,Зелених липа“,
Срели су се један дебели слон и једна згодна сипа.
Са прага загрме слон, у лицу црњи од тигња:
„Побогу људи моји, откуда ова лигња?“
Сипа се изви у струку, па као у реклами,
Просу плаво мастило и крену да драми:
„Тако ми морских дубина и пипака на глави!“
Одбруси гласно сипа и нагло се усправи.
„Јесте ли видели да овај дебели слон,
Никад у свом животу није чуо за бонтон!?“
„То што му расту кљове и узда се у гордост,
За мене интелигентну и није нека новост!“
Засвира гласно музика на подијуму за игру,
Хитро се окрену сипа ка расном азијском тигру.
Испружи дугачке краке у правцу младог мачка:
„Од сада даме бирају, време је за танго и тачка!“
А мачак, ко мачак, тргну се, у по фрке,
Време је да и он мало омасти брке!
Чврсто пригрли сипу и заплеса у ритму,
Нашавши се, за час, у природном логаритму.
И док су бљештале варнице између сипе и тигра,
Коначно, и слон схвати да ЦЕО ЖИВОТ ЈЕ ИГРА!
ПОБУНА У БАШТИ
Побунила се јутросЛепа Ката,
У сенци баште подигла главу,
Ставила је ланчић око врата,
Пустила косицу светло-плаву.
Рече у даху: ,,Украсна траво!
Заиста не знам који ти је ђаво?
Уместо да ме у стопу пратиш,
Ти се сама на ветру клатиш!“
,,Баш ме нервираш, нећу да кријем!
Мада не волим да се бијем,
Овог пута ћу да те чупнем
Ил' можда желиш да те лупнем!?“
Нато ће трава: ,,Коме то претиш?
Сада си нашла да ме се сетиш!
На ђубре миришеш, на живце идеш,
Било би лепо да одмах одеш!“
,,Погледај само, колко си ниска?
Ја сам за тебе згодна лиска!
Џаба ти фарба и маникир,
Што губиш време на педикир!“
Ката се буни и прсте ломи:
,,Какви су ово бродоломи?
Сто му цветова и миомириса,
Главна сам звезда часописа!“
,,Ко си ти, глисто једна обична,
Саможива и себична!?
Склони ту своју ћелаву главу,
Иди, умиј се у реку Саву!“
Загрме неко из ниског жбуна:
,,Каква је ово, сад побуна!?“
Иако није лака тема,
Прва се јави хризантема:
,,Само вас слушам, данима гледам,
Ја своју част за живот не дам!“
,,Лепша сам него Лепа Ката
И од ње виша за два спрата!“
,,Царско сам цвеће и симбол Сунца,
За вас ме брига, пертла ми пуца!“
,,За мене нежну, ово је агонија!“
Јави се однекуд петунија.
,,Ако ћемо право, није за мој укус!“
Храбро се брецну хибискус.
Маслачак пита: ,,Шта вам је људи?
Да ли сте пијани или луди?“
,,Каква је ово бука само?
Ја не бих да таласамо!“
Тулипан рече и мало зевну:
,,Одох да купим штампу дневну!“
Последњу реч узе ружа,
Желећи неверне да разоружа:
,,Молим те, за собом, затвори врата!
ЗА СВЕ ЈЕ КРИВА ЛЕПА КАТА!“
БАБА МАРТА
Љутила се Баба Марта, на леву је ногу стала,
Од јутра је са јарцима и са дедом ћеретала.
,,У инат ћу да отрчим и најавим прву рунду,
Голобраду цичу зиму, савладућу за секунду!“
Деда слуша, па се чуди, али нема куд':
,,Женска главо, не излази, џаба ти је труд!“
,,Зар не чујеш како ветар у планини свира,
Још је рано за испашу и фрулу пастира!? “
Насмеја се Баба Марта и помисли:,,Све му џаба!
Ускоро ће нови живот, процветаће висибаба!“
,,Доста ми је снега, леда, мећаве и мраза,
Једва чекам да отопли, озелени шумска стаза!“
Окрену се Баба Марта и залупи врата:
,,Умислио стари деда да је већи од Сократа!“
Крену баба са јарцима, наоколо, па на пут.
Викну деда: ,,Стани жено, огрни се у капут!“
Бело стадо, разиграно, од девет јарића,
Пожурило, појурило до првих цветића.
Изненада небо прекри нека боја сива,
Запита се Баба Марта:,,Шта се ово збива?“
Смрзнуше се бели јарци од погане зиме,
Лице бриди, прсти трну од те грозне климе!
ГОЗБАУ БАЧКОЈ
Кад сам био у Футогу,
Ал' сам, људи, добро јео,
Заклео се милом Богу,
Гле, смазаћу ручак цео!
Купус куван и сир бели,
Овчје месо, кравље млеко,
У тепсији кромпир цели,
Из равнице плодне, преко!
Гушчја супа и резанци,
Свињска ребра, ма, гле чуда,
Печен батак, ситни чварци,
Да побегнем, немам куда!
Ово није мала гозба,
Доста меса, а тек, теста,
Кад за ово чује ОЗНА,
Задрхтаће петлу креста!
Гуске, патке, а и ћурке,
У реду ће стајат мирно,
Да у овој игри жмурке,
Колко-толко, прођу фино!
Кад сам био у Футогу,
У шрех сам се мало дао,
Вукао сам једну ногу,
Да бих макар, на час, стао!
Још ме маме крофне свеже,
Гибанице, штрудле с маком,
Из руку ми ташци беже,
Одох, к врагу, с првим мраком!
А у кревет када легнем,
Опет једно исто сањам,
Мотам сарму с фашир месом,
Гласно мљацкам:„ЊАМ-ЊАМ, ЊАМ-ЊАМ!“
НАУЧНИК У ЛАБОРАТОРИЈИ
Црно ми је пред очима,
Освести се луда главо,
Ево, бројим у инчима
И претварам вртоглаво!
Центиметре, стопе, јарде
И остале дужне мере,
Слепо пратим све стандарде,
Тек, што месим мономере!
Синтетишем киселине,
Сахариде слатке правим,
Дај ми само мало глине,
Па ћу атом да саставим!
Само реци, то не ваља,
У законе то не иде,
Као добра стара шваља,
Закрпићу алдехиде!
Прекројићу ромбоиде,
Троуглове, коцке, купе,
Изградићу пирамиде,
Тржне центре,виле скупе!
Исправићу све кривине,
Испеглаћу неравнине,
Одрећу се дедовине,
Зарад моје царевине!
Зарад смеша и раствора,
Молекула хлора, бора,
Нећу једног приговора,
Од незваних аутора!
ЈА И ЗВЕЗДА СВЕТЛУЦАВА
Сто пута сам за њом гледо
И сто пута пролазио
Испод дуге,
Иза брда,
Да је такнем, мало пипнем,
Сјајну звезду,
Дирнем, штипнем!
Да се са њом измотавам!
За рукицу да је држим
И гледам је док се буди,
Да ми светли,
Да ме греје,
Жив ми био, па видио!
Што се мрштиш?
И сам сам се зачудио!
Шта све сјајна звезда уме!?
Триста чуда она знаде,
Весница је белог дана,
Јутреница са Истока,
Поранила,
Пре свитања,
Свуд около обданица...
Што се чудиш?
Светли, сија, гле, Даница!
На јастуку самном спава!
Сто пута сам себи реко,
Баш ме брига!
Није шала!
Мене једна звезда чува,
Светлa, сјајна, сва дрхтава,
Што ме питаш, па се чудиш?
ТО ЈЕ ЗВЕЗДА СВЕТЛУЦАВА!
ЧАРАПОКРАДИЦЕ
Где ли се сакрила чарапа бела,
Да није, можда, под кревет пала
Или је под сто залутала
И тамо јутро дочекала?
Можда је одувао ветар са жице,
Прогутала стара веш машина
Или се утопила у барице,
Испод водених површина?
Да није пала иза фиоке
Или је сека обула грешком?
Можда су је олује афричке,
Однеле витезу Малтешком?
Ко ми је украо чарапу белу,
Где ли је нестала да ми је знати?
Дала бих своју десну ципелу,
Поштеном налазачу да је врати!
НА МОРУ, У КОТОРУ
Људи, да ли су у праву баке
Када се боје
Да нас пусте саме на море!?
Маркова бака Kлара
И моја бака Дара,
По цео дан звоцају,
Држе нас ,,на нишану“
И стално нешто квоцају,
Да се чудом начудиш,
Чему толика брига!
Заљубили смо се,једно у друго,
И просто ми је непријатно
Да вам причам о томе!
Заправо, хтели бисмо да побегнемо
И сакријемо се међу таласе,
Али, не лези враже!
Таман кад кренемо да ронимо,
Баке нас однекуд потраже!
Маркова бака Клара,
Фина госпођа из Србобрана,
Која недељомиде у цркву
И прави најбоље торте у граду,
Никако да нас остави саме
Да разменимо пољубце и шкољке,
Већ као покварени светионик,
Стално трепће
И жали се на разнебољке!
А моја бака Дара,
Пензионисана учитељица
Из Берана,
Као да нема другог посла
И није јој доста ђака,
Закачила се за мене и Марка!
Тобож, учи нас да пливамо
Лептир, леђно и прсно,
A ми се чудимо како јој није јасно
Да се и без ње, на мору,
У Котору, осећамо изврсно!?
Весна Радовић, рођена је 31.12.1966. године у Херцег Новом.
Живи и ради у Београду.
Објавила је књиге песама за одрасле:
• Чувари душе,
• Гора изнад мора,
• Несаница,
• Искласале речи,
• Име на води,
• Трагови белог медведа,
• На чају код Љиље Брик,
• Пољубац из Француске улице
• Милост велике кише
• Чувари душе (избор песама)
• Фирентински шал (роман) и
• Правда за белу укосницу (књига песама за децу)
• Kод нас је била Зубић Вила (књига песама за децу)
• Kaпутић за промрзле птице (књига песама за децу)
У припреми за штампу налази се:
• Песме које ми је шапнула ласта (књига песама за децу)
.jpg)
• Mеђународна награда за уметност и културу, Таранто, Италија за 2000. годину;
• Златна значка Културно-просветне заједнице Србије за 2007. годину;
• Друга награда на конкурсу за поезију „Вукови ластари“ из Лознице за 2016. годину;
• Трећа награда на конкурсу за поезију Књижевног клуба "Иво Андрић" из Земуна за 2016. годину;
• Златна плакета Удружења српских књижевника Словеније, у годишњој акцији „Златно перо Љубљана 2017“ за најбољи роман;
• Песничка награда „Златно перо“ 2017, за постигнуто прво такмичарско место на VII Годишњем међународном конкурсу Савеза српске дијаспоре Словеније;
• Прва награда на књижевном конкурсу „Љубав је створила свијет“ Удружења књижевника и умјетника „Зенит“ из Подгорице за 2017. годину;
• Друга награда на конкурсу за родољубиву поезију Библиотеке „Србољуб Митић“ Мало Црниће и УКС Браничевско-стишке књижевне заједнице и Удружења потомака ратника 1912-1920 града Пожаревца за 2017. годину;
• Друга наградана „IX Међународном конкурсу Љубав и вино – вечита инспирација“, Удружења песника Србије – Поезија СРБ из Крушевца за 2017. годину;
• Трећа награда на песничком конкурсу Бешеновска приношења, манастира Бешеново за 2017. годину;
•„Милан Ракић“ коју додељује Удружења књижевника Србије за најбољу књигу песама, „На чају код Љиље Брик“ за 2018. годину;
• Прва, друга и трећа награда у категорији дечије поезије на Фестивалу поезије „Оловко не ћути“ за 2018. годину;
• Трећа награда на конкурсу за поезију „Вукови ластари“ из Лознице за 2018. годину;
• Награда за књигу песама за децу „Правда за белу укосницу", Матице српске Нови Сад – Друштво чланова у Црној Гори на Конкурсу за најбољи прозни и пјеснички рукопис за 2019. годину;
• Друга награда на 30. Међународном фестивалу поезије и песника Суботица – Палић, „Панонски галеб“ за 2019. годину;
• Награда ,,Момчило Тешић“ за најбољу књигу песама за децу ,,Капутић за промрзле птице“ за 2020. годину;
• Прва награда на конкурсу „Сремско-карловачки песнички бродови 2020“, у категорији песама инспирисаних поезијом Душка Трифуновића – Сремски Карловци, за 2020. годину;
• Прва награда на 25. Литерарном конкурсу Српског просвјетног и културног друштва „Просвјета“ из Градишке, за 2020. годину
• Прва награда Првог међународног сусрета писаца „Борислав Гаврић“, НВО „Др Шпиро Матијевић“, Лукавац – Тузлански кантон, Ф. БиХ, за 2020. годину;
• Друга награда, поезија за одрасле, конкурс Српског уметничког друштва – Београд, Реч у времену, 2020. година;
• Друга награда на Koнкурсу за пјесму посвећену Андрићграду – Вишеград, 2020. године;
• Трећа награда на Фестивалу кратке књижевне форме – Затон, 2020/2021. година;
• Награда „Извор“ представништва Републике Српске у Србији и редакције часописа „Жрнов“ за најбољу песму о завичају, за 2021. годину;
• Прва награда на конкурсу „Играле се делије 2021" – Младеновачко културно лето;
• Друга награда за најбољу песничку збирку „Милост велике кише“ у оквиру књижевне манифестације 7. Дрински књижевни сусрети – Зворник, Република Српска, за 2021. годину;
• Друга награда на 11. Међународном конкурсу часописа „Авлија“ за најбољу необјављену песму и причу у региону, за 2021. годину;
• Друга награда на Koнкурсу „Стопама Луке Милованова Георгијевића" – Сребреница, БиХ, за 2021. годину.
Једно време водила је књижевну заједницу у Кући Ива Андрића у Херцег-Новом.
Члан је Удружења књижевника Србије, Удружења књижевника Црне Горе и Удружења црногорских писаца за дјевцу и младе.
Песме су јој превођене на енглески, италијански, руски и мађарски језик.
Објављује поезију у више часописа. Заступљена је у зборницима, домаћим и међународним антологијама (Aнтологија савремених кратких књижевних форми, Скопље, Р. С. Македонија, 2021. година).
