Улица сва позлаћена сија
оградама дрвеним окићена.
Сунце слика, па мало дрема,
обојена је свака капија.
лежећки, на кућама својим.
Црвени, градом сијају
кад се јутро буди.
Где је јабука висока била,
шљива расте млада.
Беше јабука децу крила
па зато тако страда.
Мирише топли ваздух липа,
ласте сакрише гнезда своја.
Земља жедна моли небо
да падне, понекад, кап која.
А мокра трава поздравља сунце
док роса купа листове младе.
Цвета ливада, јутро рано,
Пролеће.