Зорица Бранковић: Пет песама

ПУТУЈЕМ

Путујем путићима, путањама...
Неутабаним стазама газим.
Кораци ми не посустају.
Не окрећем се.
Журим.

Не јурим прошлост,
а заборавити нећу...
Неиспуњену жељу,
у грудима носим.
Факат о ком ћутим...

А када око ми засузи,
изгужвано срце,
наставља да куца.


ПУТНИЦА

И ноћас опет путујем.
Затирем своје трагове,
сузама блато испирам...
А чисту ме неће видети.
Гледа ме кривим очима,
криву сам слику створила,
празне ми речи судиле....
Он се чудио, 
како сам тако прљава.
Никад му нисам објаснила,
хир тренутног лудила,
кад сам се алама ругала...
Нисам им очи видела.
Никад о њима маштала.
Невина ја сам страдала,
у његовим очима падала,
а увек иста остала...



ЗНАМ

Када одеш, сунце ће опет сијати.
Свет неће нестати.
И мене неће питати где си.
Само ја знам,
мени ћеш увек требати,
и некако ћеш фалити...

Ту, крај тебе,
све су ме среће грлиле.
Душом сам те срела,
у тренутку, лако...
Тај сјај,
бескраја је траг...

Знам.
Ти то ниси осетио, ни знао...
Ни данас, ниси крај мене остао.
Прошао си,
као да сам зид,
и није те стид.


БОЖИЋ

Најлепше јутро освануло је...
Светлост небеска донесе Христа,
да свету покаже пут...
Да нам донесе радост и спас,
и да страда за нас.
Да покаже како се крст носи,
и како се прашта,
и воли и моли...
Помилуј Боже,
помилуј све,
од постанка до краја света...
Смилуј се, смилуј свакој слабости...
Ти си извор бесмртне радости.



НЕ ВОЛИМ ВИШЕ

Волим себе.
Замарам сивило живота...
Уживам.
У сваком дану пронађем,
бар малу радост.
Не утичу на мене,
зиме ни кише.
Подгревам ватре,
што ми дају жар...
Обрадујем у себи дете.
Не чекам да се други сете.
Радим оно што волим.
Смејем се лудостима својим...
Преварио ме живот,
па му не верујем више.

Да је било среће,
не бих те заволела...
Зато што је немогуће.
Зато што ће болети.
Али, не треба ми тој рани лек.
Зато што ја, заљубљена у тебе,
од љубави спашавам себе...
Заувек.

Волети тебе, значи,
никада не волети.
Није ми жао што сам сама.
Умем ја од свега да заштитим себе,
и од сећања на тебе.
Опет ћу наложити
пламен среће своје.
Радићу све што волим.
Подгрејаћу ватре,
што ми дају жар.
А љубав у мени,
само мој је квар...