Заобилазила ме данима, бежала од мене
Схватила да не зна како да ме веже.
Поноћно светло полако се кида,
Иза угла вреба жели да ме искида.
Стопала 46 у земљи укопана.
Врат кида продире кључну кост,
Улази дубоко иако је непожељан гост.
Стегла мисли окомила се на срце.
Боли, вриштим, жели да умрем.
Силом адреналина избацујем је из себе,
Иди далеко, што даље од мене!
Као филм уназад, окрену се и рече:
,, Знај никада не заобилазим јаче од себе!“