Јелена Томић: Нешто иде, неко бежи

Знам да све ће проћи
јер ово је привид само
Као сенка у дну ноћи
атуго, ми се знамо...


Испариће и нестаће
И нас самих бити неће
Све што иде, то престаће
где је краја, нема среће...

Или ту она лежи
прекрила је густа тама
Која ноћу некуд бежи
али где ће, не зна сама...

Скупила се туга нека
на рубу је ока мог,
Увек бејах ти далека
Чувао те Господ Бог...