Испери срце па ми се јави
Можда ме нађеш у дну мора
Можда сам негде у тој трави...
А можда ме нема тек између гора...
Час сам овде а час сена
Једино што знам, а то нећу крити
Можда ме поједе ток времена.
Али бол је реч, тек толико зна се
И све чему се икад име дало
Њега венци и сузе вечно красе.
Пре или касније, живети је стало.
За име света, нек проклет да је
Та и ја с њим, јер док још дишем
Онај ко је волео а сад се каје!
Место да га волим, ја о њему пишем...