над заспали студени Драњци́,
мати меси тесто ковржањци праји́
па све пожурује да се не забаији.
Расте́за тесто меко, бело́ дꙏлгњовсето́,
собадве стране га уви́ја и мота
ће буду ковржњци́ голема́ лепота.
Убави ковржањци́ изнапраји́ла
у тепци́ку ји по ред сви пореди́ла
сьс нов бел́, вежен пешкир ји прекри́ла.
Уз накладе́н огањ да поседе́, да поћуте́,
док не дојде време да се тепсика тура
у жежачку релну да се тесто опече́.
Опе́чени, сьс мед ји намазала,
јутром саба́јле на Бꙏдњи́ Дꙏн́ звала:
Ајде, ајде дизајтесе шњевна дечица́,
Бꙏдња́к треба да се у алугу осече́,
пред кућу прикај ду́вар да се донесе́.
У алугу снежну, студену́
док ветар кроз гра́ње голе́ свири́
сьс башту́ по мећаву́ и големи́ сметови одимо́,
добро́, право дрво́ сьс златно ли́сје
растово́ за Бꙏдња́к да наодимо́.
У дли́бок снег добр́ Бꙏдња́к најде́ башта́,
па ми јасно вреву казува́:
Прво се синко пред дрво́ ово́ј све́то, прекрстиш
нашу веру у Бога си́лну да учврстиш,
у́руке секи́рче остро добро́ да држиш.
Кад Бꙏдња́к осече́ш
сьс црвено́ вино́ да га заси́пеш,
сьс же́жак ковржања́ц да га дарује́ш,
по насле́д тꙏкв је код нас српски домаћи́ни ред.
Мој башта́ чове́к здрав, голе́м и гоџа јак
на рамо заметну́ осече́н снежљи́в Бꙏдња́к
па низ белу́ смрзнуту врвину́ спретно пожури́
да дојдмо́ до дом на време
уз кућни дувар Бꙏдња́к да се притури́.
Мати и́знсе ковржањци́ и мед.
По тој и́знесе крошњу сьс ора́си,
по́зм ји разврљује́,
поче́ пијукање по ћошке да се чује,
пијучу дечи́ца како пилчићи грао́рчићи
цела кућа од весело окање одјеку́је.
И све по ред како Бог казује,
сва фамилија на сламу по́зам поседала́
слави Бьдњу Вечер и посно једње вечерује.
Док напо́ље студе́н ветар дува и снег бе́л веје
уз огњи́ште се жешко сва фамилија гре́је.
Песма је писана Призренско-тимочким дијалектом (сврљишки говор).
У тексту песме је коришћен меки полуглас (ь)Мање познате речи:
Алугга- шима Вреву – причу, говор Голем – велики Гоџа – много Драњци – локални назив за село Драјинац
Дизајтесе – устајте Дьн – дан Длагњовест – дугауљастог облика (дугачко)
Дувар – зид
Жешка – врућа
Занавек – заувек
Забај – закасни
Испрај – исправи Изнапрајила – направила, направила у већој количини Једење – храна Јошет – још Казује – прича, говори Ковржањац – мали обредни хлебчићи који се прирема у очи Бижића Крошња – корпа плетена од прућа Лисје – лишшће Мати – мајка Накладе – запали ватру Наслед – на крају
Опече – испече
Ока
ње – позивање, узвици (граја)
Притури –стави поред Прикај – поред Развиделило – освануло Разврљује – разбацу је Студен – хладан Сабајле – рано ујутру Сва – цела Тьг – тада Фамилија - породица
Шњевна
– сањива, успавана
_______________________________________________________________
