ТАМО ГДЕ СЕ СПАЈАЈУ СВИВА И ПЛАВА
Има једно место, веома близу.
Поред кога су зграде поређене у низу.
Тамо се спајају сива и плава,
Тамо сунце иза облака спава.
Муње се више неће крити.
Гледаш у узрујано море,
И чујеш како галебови мудро зборе.
Капи кише те додирују.
Таласи свирају посебне ноте,
Које те полако умирују.
Очи ми побегле у бескрај,
Уроњене у тај небески рај
Где вода љуби небо,
А сунце и даље иза облака спава
Док се спајају сива и плава.
РУЖА РУМЕНА
Ружа румена, тако тмурна,
У дубокој тами скривена,
Буди се у ноћи мамурна.
Милује ти лице
Гримизним латицама
И моли зору да не свиће.
Постеља црна, тамнија од понора,
Обгрљена црвеним власима.
Пламеном, запалила јој се одора.
Дим је гуши у дубокој души,
А свет какав зна се руши.
Пролива мастило.
Баца мисли у ништавило.
Открива своја црна крила,
Та девојка која је мрак уснила
Док је косу своју трњем увила.
Ветар јој кроз прозоре шапуће
Њене дане идуће,
А она у својој постељи од жара
Њену судбину покушава да завара.
Ружа румена,
Свет је обојила
Својим тамним бојама
Које је сама скројила.