Сумерско сунце пече ме по лицу и прави ожиљке које не могу да избришем
Пењем се степеник по степеник
Корак по корак
Не знам шта ме чека на врху куле
Идем поносно са облаком уместо главе
Мисли су ми песак који се одронио
Не састављам мисли и тело
Пењем се ка зигурату
Носим свој дневник исписан на глиненој плочи
Прво слово је слика која значи љубав
Друго слово је слика која означава наду
Треће не видим
Изгубило се у облацима које газим док се пењем ка зигурату од снова
Попела сам се и стојим
Чекам тебе да дођеш онако ужурбано
Брзо
Носиш плодове наше маште
Волим те
Кажем ти
Степенаста кула у Вавилону је сведокиња наше љубави
Она зна да си ти мој Навуходоносор
Ја твоја Семирамида
Подигао си ми висеће вртове док си ме волео
Док си маштао о нама
Ти си врх мог зигурата
Мој сан
Недосањани
Нема те
Ово је био само сан
Облаци су појели снове