Био си дете, али ниси хајао.
Храбро си корачао са војницима раме уз раме,
Са онима који су требали тебе да бране.
Био си најмлађи, али само по годинама,
Одликован си борац и наша вечита рана.
Отаџбина поносна тебе се и данас сећа,
Нека је проста душа твоја највећа.
Када муслимани Озрен нападоше,
Када на мегдан ступише балије и паше
Од тебе нам само славна дела осташе.
За своје заслуге медаљу си добио,
За ову земљу љуте битке био,
14. август 1978. се позлатио.
Тог је дана мајка родила хероја,
Немог и великог од оних без броја,
Славног Споменка из Добоја.
О теби се мало зна, а још мање говори.
Твоје јунаштво не сме да се заборави.
У сиромаштву као дете одрастао си ти,
Вечно ћете памтити твоји Јовићи.
Од курира до хероја, без игде икога –
Трагична је прича твоја.
Сурови рат отргао је детињство твоје,
Јунаци попут тебе више не постоје
И нека знају сада Срби сви
Озренски Обилић био си ти.