Ја кренем често,
Али не знам куда.
Прошетала бих и свратила баш онуда,
На то једно место.
Не видех га одавно
И помало почех заборављати,
Оно што беше важно
И што рекосмо да ћемо чувати.
Помислих можда још чува успомене,
Па било сунце или киша,
Ако у срцу тренутак не вене,
Неће ни у души бити суша.Једном смо рекли, па затим прецртали,
Јер шта су речи наспрам времена?
У једном тренутку све смо дали
И остали на ветру голих рамена.
Не, не патим за тобом,
Осмеху смели и сузо са лица.
Ти буди срећан, буди далеко, миран
И лети, лети, ко птица.
Лети и живи свој сан.
Љубав је понекад између двоје,
Нису заједно сви који се воле,
Већ они који се самоће боје,
Највеће љубави опстају,
Кад раздвојености одоле.
