Чучим припит крај ракијског казна
гледам чашу она ко ја празна
ако жена да сам овдје сазна
гарант ће ми да следује казна.
Вичем оном што ракију сипа:
„Да ти није пресушила пипа?
Не доспеш ли, Броза ми Јосипа
има да се играмо расипа.“
Он се прену са смијешком у оку
јарну ватру и почеша ђоку
па ми досу с гађењем патоку
ону што би оборила стоку…
Док пијемо млаку киселушу
што тренутно уједа за душу
и мезимо салам подригушу
ђаво лично вата нас за гушу.
дупло напит и без равнотеже
испод мене обе ноге бјеже
зове јарак да се у њег' лијеже.
Тек што усних кад ме скика прену
изнад себе углед'о сам жену
рекох, док ме гледа као бену:
„Лллежим јер сам фффасово мммигрену.“
Женца псовну: „Устај креатуро
правдање ти лажно, јадно, штуро.“
Па ме шутну по дупету суро:
„Цурик кући стара пијандуро.“