Интервју: Иоана Фоку, књижевница

Иоана Фоку

Иоана Фоку (Ιωάννα Φώκου) студирала је на Педагошком факултету за основно образовање на Тесалском универзитету у Волосу. Осим тога, завршила је двогодишњу специјализацију Општег oбразовања на Мараслисовом институту у Атини; има два мастера са Националног каподистријског универзитета у Атини: један је из научне области Историје и филозофије математике, a други је из Етнографије. Тренутно је докторантица Етнографије. Говори три страна језика: енглески, шпански и италијански, а сада учи и португалски. Похађала је много семинара и учествовала на научним скуповима са усменим излагањима или као рецензент радова.

     Задње двадесет двије године активна је наставница у основном образовању. Дуги низ година радила је у центрима за образовање о животној средини, и главни је члан Панхеленског удружења наставника за образовање о животној средини. Иоана Фоку је страствени истраживач и приповједач народних бајки, а истовремено је члан приповједачке групе “Бајковити прелази” (Παραμυθοπεράσματα).

   

     Од 2015. до 2019. узела је учешћа у приповједачком фестивалу “Атина...град пун бајки” (Αθήνα… μια πόλη παραμύθια), а у 2015. и 2016. г. учествовала је на приповједачким фестивалима  “Бајке за дјецу и одрасле” (Παραμύθια για μικρούς  και μεγάλους), које је организовао Центар за лијечење особа зависних од наркотика – Прелаз. Члан је Удружења професионалних приповједача и историчара Грчке.

     Као коауторка учествовала је у писању шест колективних радова са бајкама које је издала издавачка кућа “Покушај” (Απόπειρα):

(а) “Из уста на папир и са папира на уста” (Από το στόμα στο χαρτί κι από το χαρτί στο στόμα), 2014.

(б) “Бајке жеља” (Παραμύθια των ευχών), 2015.

(в) “Бајке са јаким женама” (Παραμύθια με δυνατές γυναίκες), 2016.

(г) “Бајке Преображаја” (Παραμύθια των Μεταμορφώσεων), 2018.

(д)  “Бајке са мудрацима-лудацима” (Παραμύθια με σοφούς-τρελούς), 2019.

(ђ) “Митови, легенде, традиције каи бајке” (Μύθοι, θρύλοι, παραδόσεις σαν παραμύθια), 2020.,

али и колективног рада “Мале рибље бајке” (Ψαραμυθάκια) који је у 2018. години издала издавачка кућа Iwrite.

     Такође је написала етнографску напомену у колективни рад “Замак бајки” (Το κάστρο των παραμυθιών) који је 2019. издао “Орион” (Ωρίων). Са бајком у стиховима удружила се „Књижевном календару 2021“ (Λογοτεχνικό Ημερολόγιο 2021) под издаваштвом „Ципал“ (Κέφαλος).

     У 2022. години у издавачкој кући „The Book Project“ објавила је своју прву сопствену књигу – једну бајку о животној средини са називом „Жалба нафте која је постала мрља“ (Το παράπονο του πετρελαίου που έγινε κηλίδα) и ... наставља.

Иоана Фоку је у ствари дијете које тврдоглаво одбија да одрасте, док воли да учи и да се стално бави новим стварима.

Укратко о приповједачкој групи „Бајковити прелази“ 

     Приповједачка група „Бајковити прелази“ настала је као група људи који имају велику љубав, али и креативну страст за приповиједањем.

     2013. г. главни иницијатори групе упознали су током двогодишњег циклуса семинара за приповиједање, гдје су учили о видљивим а и о скривеним радостима народних бајки. Од тада дјеци и одраслима представљају бајке, приче, али и традиције са мудрим старцима, смијешним старицама, ружним вјештицама, лијепим вилама, принчевима и краљевима.

     Приповиједају приче о животињама које говоре, аветима које живе у људским главама, а чак и о самој смрти причају. Њихове приче односе се на давна времена, мјеста која су блиска и удаљена. И све то приповиједају на мјестима културе и умјетничког изражавања, угошћавања дјеце, и гдје год се скупљају људи који воле да слушају и да причају приче.

     Приповјести се бирају на основу публике која у њима учествује, али и теме манифестације. Дјечјој публици најчешће су намијењене приче и бајке са животињама које су хумористичне и везане за преображај и свечаности итд. За одраслу публику преферирају се бајке и приче које су филозофске, друштвене, веселе, љубавне и романтичне, и др., док се за мјешовиту публику бирају приче са сразмјерним садржајем.

     Приповиједање је упућено директно публици (без читања текстова) и узастопним смјењивањем бајки и прича, али и приповједача групе. Укупно трајање приповиједања је отприлике сат времена и усклађује се са захтјевима сваке манифестације.

Приповједачка група састоји се од: Тасуле Конторуде, Костаса Линардатоса и Иоане Фоку.

-Шта за Вас представља писање?

- Писање је средство изражавања. У ствари, јавља се као нека разиграна, али креативна активност која ми омогућује да читаоцима преносим начин на који доживљавам свијет; ради се о прозрачном одразу мисли и осећања.

- Бајку како жанр воле подједнако и одрасли (којима је првенствено у почетку била и намијењена) и дјеца. Зашто је Вама бајка као жанр толико привлачна?

- Већ много година и као истраживач и као приповjедач осврћем се на бајку. Заиста ме очарава. Зато сам и свјесно изабрала да се моје књижевне креације отјелотворе у имагинативним причама. На крају крајева, бајке су намијењене како малој тако и старијој дјеци.

- Шта је најважније у умјетности коју стварате?

- Спонтано дијељење мисли и премошћење осјећања утемељује неупоредиви дијалог; у вези с тим моје књиге имају кључну улогу у мојим надахнућима.

- Да ли тражите теме о којима желите да пишете или оне проналазе Вас?

- Једна стара прича каже да бајке долете као птичице и сједну на приповједачево раме. Тада му шапућу тихо у уво причу коју желе да се чује. Једнако тако и ја осјећам да прича која се жели испричати сасвим неочекивано долази и налази ме.

- Прије неколика мјесеца објавили сте књигу “Жалба нафте која је постала мрља” (Το παράπονο του πετρελαίου που έγινε κηλίδα). Можете ли нам рећи нешто о настанку књиге?

- У септембру 2017. године у Саронском заливу у Атици десила се страшна еколошка несрећа: велике количине нафте које је танкер преносио испустиле су се у море загађујући оближња острва и плаже Атике. Моје радно мјесто налази се изузетно близу мјеста описане несреће. Првих неколико дана непријатан задах био је толико јак да нас је све константно бољела глава. Из искуства тих веома тешких дана горепоменуте несреће родила се „мрља“.

- Шта ће читаоци пронаћи у овој књизи?

- Драги читаоци ће се „ставити у ципеле“ мрље, пажљиво слушати жалбе нафте, која је тако драгоцјен и скуп природни ресурс. Поред тога, имаће јединствену прилику да се препусте емпатији, да саосјећају са необновљивим природним ресурсом и почети другачије да се односе према природи, али и свему ономе што нам она увијек тако дарежљиво нуди.

- Шта је најважније што желите да читаоци науче из ове књиге?

- Уколико желимо да имамо одрживу планету, као људи, као економије и као друштва неопходно је да радикално променимо вриједности и да преоријентишемо своје ставове.

- Да ли планирате да књигу преведете и објавите на неком од страних језика?

- Циљ и издавачке куће и мој је да дотична књига допре до што већег броја читалаца. Према томе, отворени смо за сваку конструктивну сарадњу.

- Које књиге су Вас обликовале као личност и као писца?

- Народне приче, посебно индијанске и афричке, су међу мојим најомиљенијим, будући да су ови народи свјесно поштовали природно окружење и побожно одавали част мајци Земљи.

- Омиљена књига и бајка из дјетињства?

- Од дјечјих година до дан данас моја најдража белетристичка књига је легендарни роман Менелаоса Лудемиса „Једно дете броји звезде“.

- Како доживљавате своје ангажовање у удружењима и шта мислите о раду и значају удружења уопште?

- „Удружење грчких приповједача“ дјелује као непрофитна организација која спаја приповједаче. Паралелно, организује приповједачке акције и интерактивне манифестације, док редовно учествује у друштвеним догађајима.

 

                                               

Разговарала:

Снежана Р. Радуловић

 

                             Превод:

 проф.др Панајотис Асимопулос