Једем бајати сендвич и држим старе новине у руци
Бацим поглед ка небу
Чекам да ми падне нешто
Звук старих шина тргну ме из сна
Не могу да стојим на сунцу
Кренух ка неком хладу
Све стоји у Београду
Само се двојка пење ка граду
Ударају метали као оловне руке
Седим и чекам неког новог Бекетовог јунака
Нема никог већ пола сата
Све спава
Рано јутро пола шест
Ништа не пада с неба
Губим и последњу наду
Београд спава
Све мирује
Само се двојка пење ка граду
Чекање се претвори у очај
И клупа на којој седим не жели више да ме држи
Устајем и крећем
Некуд
У неки правац непознат мени
Чини ми се седела бих овде читаву вечност
Да седим и слушам бат шина
Пролазим Париском и идем ка мом хладу
Све мирује
Град у смирај тоне
Само се двојка пење ка граду.