Миленко Гемаљевић: Дружење са животом

Читам у новинама продала баба Цоја овцу за 70 еура. Белка се звала. Одвели је у треће село на клање. Била Белка добро угојена, таман за зиму да јој се лубине осуше. Онда мало лубине са купусом, мало са пасуљем, мало... Кад су јој ставили нож под грло, она се, богме отргне, двојици рмпалија, па бежи. Отишла у брда.

     Тражили је, нема је, тражили је, ни трага од ње, те дигли руке од ње.

     Кад ето ти је код бабе Цоје после 45 дана, дошла, пронашла пут и дошла. Преко брда и долина, кроз шуму, бежала од људи, вукова и паса, крила се и дошла. Мало љута, али дошла, привила се уз баба Цоју, те само што не каже, ти мене прода, а ја богме утеко.

     Вели баба Цоја-плакала сам цели дан. Смршавила моја Белка, нека је, нека је са мном, док ја деверам и она ће.

     Чуо сам да још деверају.
...