Петар Милатовић: Насамо с њом (Посвећујем својој драгој Мирни)

 

*   *   *

Хтјели би да те имају,
али никако да те дохвате,
најсјајнија звијездо на небу...

Твој поглед освјетљава пут
одавде до вјечности,
па и још много даље...

Вребају те украваћене звијери
које не разумију језик душе и срца
јер си свједок крвожедних очњака...

Али не бој се, љубави,
Недостижна си за њих,
најсјајнија звијездо на небу!

Велета, 6. новембар 2022.


*   *   *

Жено 
космичке љубави,
све што ти је
у души твојој
наћи ћеш 
у мом срцу,
јер си власница 
мог неба
одавде до вјечности
па и даље.

Велета, 13. новембар 2022.


*   *   *

Ноћас, моја љепотице,
одох у емиграцију
испод твоје трепавице!

Узалуд ме лове
да ми душу пију
разне пијавице
док гладиш лице
твога поглавице.

Велета, 14. новембар  2022.


*   *   *

Док сам премјеравао меридијане и упореднике
знао сам да ме чекаш скривена у прамену зоре,
тајно силазио у све твоје пламтеће душе руднике,
поетизујући мора и горе док чувах твоје дворе.

Велета, 15. новембар 2022.


*   *   *

Говораху да сам ђаво, да сам враг,
да ми нико на крај не може стати,
а ти ми рече да сам љубавни маг
који сваком злу добротом узврати!

Велета, 15. новембар 2022.


*   *   *

Моје јутро пјева 
у  расутој коси твојој,
ластавице надлијећу 
стреху од  неба,
твој врели уздах 
запалио даљину у зору.

Докле, госпо, 
може да издржи 
ова васељена
њежност која побјеђује 
пјеснике и ратнике?

Велета, 16. новембар 2022.


*   *   *

Погледала је у небо и запалила бијеле облаке
молитвама осмјеха на пруженим длановима.
Послије Ње зоре свићу душом поетизоване
кад се у вриску плаве даљине види све скривено!

Велета, 17. новембар 2022.


*   *   *

Тишина постеље гласнија је од муње,
рјечитија од свих енциклопедија,
паметнија од свих познатих мудраца
и од оних који ће тек срицати слогове,
тајанственија од платна из Торина
и од натписа на пастирском споменику.
О громогласној тишини постеље
није говорио још нико јавно,
алије свако имао у себи тајно!

Велета, 17. новембар 2022.


*   *   *

Обуци вечерас хаљину од зоре,
обуј ципеле од мојих нерава,
отвори твоје душе све прозоре
љепотице моја, шашаво  блесава!

Нећу да ти скидам с неба звијезде
кад си у мени сјајнија од свих
док лијепо грешне мисли језде
кроз сваку ријеч, кроз сваки стих!

Зато, моја праведна  грешнице,
крени стазом у виши ниво себе,
кријући ме испод твоје  трепавице
у сред ове наше сладострасне бербе!

Велета, 18. новембар 2022.


*   *   *

Њежна љепотице
из моје снохватице,
Богу се захваљујем
због ове несанице,
овако отмено склупчан
испод твоје трепавице,
самог неба миљенице!

Велета, 18. новембар 2022.


*   *   *

Да сам од камена створен
и од самог Бога изговорен,
не бих твојој љепоти одолио,
небески дворац бих саградио
од наших жеља и страсти,
да наставимо у себи расти!

Велета, 18. новембар 2022.



_______________________________________________________________