ГОСТ
Пусто је небо без облака, као што је море без туриста.
Пуста је земља без траве, као што је планина без снега.
Пусте су улице без људи, као што је моја душа без тебе.
Посети ме, буди мој гост.
Чућеш мој пулс који одзвања када си у близини.
пуне усне које жељно ишчекују да те љубе.
Одишем љутњом и бесом, јер ми не дозвољаваш да те имам.
Зато што желим нешто што немам?
Не, то није хир.
Ах, приђи ми близу.
Дотакни ме и осети како је узбудљиво имати ме крај себе.
..................
Присетих се обећања датог самој себи...
Не примам више госте!
ЧУЈЕШ ЛИ МЕ?
Не знам где си сада.
Знам само да ме прогањаа твоја сена.
У магли видим твој лик.
Дозивам те.
Чујеш ли ме?
Снове ми често посећујеш
и песме ти изнова посвећујем.
А тебе нема!
Где си ти?
За собом си однео и многа обећања.
Путеви су нам се раскрчили.
Преко трња смо прошли.
Пролази су нам слободни.
Врати се и испуни обећано.
Чујеш ли ме?
Појави се, док у мени још осећања тињају,
а ни твоја не јењавају.
Појави се, па шта нам буде.
Препусти се рингишпилу мојих емоција.
Нудим ти незаборавне дане и ноћи.
Не буди слабић, само ми дођи!
Чујеш ли ме?
ГИТАРА, ти и ја
Окидам жице и мислим на тебе, на нас.
Сваки тон претвара се у сетан.
По мене си још увек штетан.
У глувој соби певам на сав глас.
Не желим да се чује колико те волим
и колико вапим за твојим додиром.
Не желим да ми открију снове и надања.
Не желим, јер ћу онда морати са другима да те делим...
А то никако не желим.
Моја си мисао, мој си сан, мој си сваки обасјани дан.
Само мој, ничији више.
Себично те чувам за себе.
Сечем косу, уместо вене.
И лију неке чудне кише...
___________________________________________________________________________
