Од свих осећања најтежа за описати,
Да ли је дати или пустити да пати?
Убрати ружу у пупољку најмириснијем
Или заливати оним, што кријем?
Да ли је већа љубав, кад се каже
Ил’ потајно док жудиш за оним, што ти очи траже?
И у чији се склонити загрљај?
Хоће ли нас исто пригрлити
Или ће се одлучити да пати?
Веру имам у две речи,
Јер само нас љубав лечи.
Једном сломљено срце
Друго успе да залечи
И бори се, бори да
Његово поновно пуцање спречи.
Од таквих емоција застају речи,
Јер од објашњавања другима
Он и она су пречи.
Не треба ту много да се разуме,
Схватиће онај ко волети уме.
И без дилеме, на крају приче,
Сва срца на свету су иста,
Па опет љубави једна на другу не личе.