Говор магистра Слободана М. Чуровића Аписа на књижевној и гусларској вечери Славка Јекнића 23. новембра 2022 – 7530. године у сали Матице Српске у Павловграду

СЛАВКО ЈЕКНИЋ ИЛИ СТРУНЕ  КАО МОСТОВИ ВЈЕКОВА

 

мр Слободан Чуровић Апис

 Поштовани пријатељи и поштоваоци дјела Славка Јекнића, господо хришћанска, другарице и другови помаже Бог!

     Промоције су приче о књигама, али промоције су и мјеста гдје се састају људи и вјекови, ради стиме и разговора.

     Из вјечитог ратног логора, тамо гдје и Невидио, из тог муњевитог рса изникао је и проточао епским словом и памћењем Славко Јекнић, друг људи и човјек што је ижилио из народа.

      Дуго смо сиротовали у систему који је обневидидио  и преорао  колективну свијест, да идемо кроз  Пелиновце, Грчила, Јадила, гдје нам се вијек прозвао и пројецао Чемерно, (а шта је код нас ишта било смјерно), у свесрбско тужило. И толико година аутор је свједочио и још свједочи Србство, трпезом јуначке снаге и закоса, док исписује аманетник роду своме, народну читанку од бојева, мегдана, витезова и велича борбу и борце кроз слово свечаног руха.

      Наша легитимација пред свијетом задавно су гусле, тај непоновљиви звук којима су се пјанила покољења, а прађедом се покољења диве док за оно горе небно царство живи, не запјевај него добро мисли.

     Гусле као длан, а велике као свемир, чуле су се  притајено и слављенички,  мученички и завјеренички  поред ватре и кад би било ледно срце, и кад је требало мушка прса да набрекну од зора и поноса.

     И многи имени и безимени рапсоди гуслама се прислуживали и запјевали  Богу и висинама, непрекинутог трајања народа србског што не стрекну никада, а када год би бар за трен запеузнули осванак и сачувалиште,  кивно небратско око мрачило је,  рушило, кидисало и убијало.

      Гуслама се слобода изговарала и калемио памћеник и бесмрће,   

Славко Јекнић чита своје стихове

Славко Јекнић је проходао србске муке и гуслама и пером, дубоко поринут у предачко, који знаше без славодобитности ко су и шта су, он је синоним за сјајне гусларе који трају и сваком новом пјесмом кале нове нараштаје.

     Пред нама је вечерас свестрани аутор, што не да алебима да тичу и погане наше међаше, трајне вриједности и чисте моралне символе, словима је раскосио јавке и тајке, принио нам мелем истине и части, да се ако још тумарамо дозовемо памети, да баталимо скривке и невољна звања, бјежећи од имена србског и од самих себе, да се стопимо и амбисамо у незнавену "исправност" и обесмишљеност савременог свијета.

     Пред нама су озбиљна књижевна остварења са мрсом, са датумима и подсјећањима, ново србско огледало, неисцрпни изворник за нова  прегнућа и истрајности.

      Књига "Гусле наше свете" је свеобухвата студија о феномену и значају гусала са најисцрпнијим подацима до сада, то је својеврсна хронологија трајања, гусле у прошлости и садашњости и окренутост будућим генерацијама као најсветији аманет, јер гдје утихну гусле утихнуо је и један народ. Давно је Цицерон рекао:"Људи без историје остају заробљеници свијести сличне свијести дјетета, које не зна одакле долази, нити куда ће отићи. Упознати своју прошлост значи одрасти." Ово је обимна књига о првацима, перјаницама гусларства, блистави есеји о фестивалима, младим снагама, школама.

      Књига "Јуначки поменик" јесте својеврсна везница и подсјетница на србске храбре витезове, соколнике од мегдана који имаше скопости и кувети да вазда бране крст часни и слободу златну, знајући да је слобода највиши врх а издајство рода србског имена највећи гријех.

      У овој сликовници од ара и рса стали су најбољи, најодлучнији, оне која пјесма хоће и памти, а аутор је показао право мајстортство у слагању рима, са осјећајем за простор, вријеме, догађаје које тако врсно препознаје, не лутајући у магли фале и фалџија, неутемељених казивања, па испаде да је сбвакоме у Црној Гори далеки предак био перјаник, или носилац Обилића медаље.

      Неке од пјесама су антологијске, као "Петар Кршикапа и владика Раде", због Његошеве непромишљености и сујете, да погуби једног од најбољих црногорских јунака, новог Страхињића Бана,

"Док Ускока буде иједнога

и док буду призивали Бога

за јунаштвом докле они вапе
свијетлиће име Кршикапе."

      У пјесми "Мајка сина у бој спрема" види се сва драма једног народа који је вјечито осуђен био да брани своје име, осјећа се мелемност најмилије ријечи србског језика, па када кажеш мајка уста ти пуна, али и понос што ће син наставити очев пут.

"Токе сјајне, господара мога,

Исковане од сребра, чистога,

Од оца сте, остануле сину,

Сјутра, ћете, у бој ваистину,

На прсима, мојега сокола,

У јуришу, преко Бардањола!"

     

Свака изговорена ријеч оставила је утисак на публику

Аутор има мјеру, његови мотиви су складно распоређени у композицију, надопуњују се, ослањају, проговарају истинама, поднаслови се сливају у немјерљиву просторност гусала и звука који допире до најудаљенијих сфера.

    ДУХ СЕ НЕ ДА У ЛАНЦЕ ВЕЗАТИ кроз СРПСКИ ГРУДОБРАН И КОСОВСКО РАСПЕЋЕ, КРОЗ  ДУРМИТОРСКЕ ЛЕГЕНДЕ И НЕПОКОРНЕ ДРОБЊАКЕ,  СРПСКЕ ПОКАЈНИЦЕ И СВЕТО ПРАВОСЛАВЉЕ, ДОК ЖДИЈЕМО  ГОРШТАЧКИ ЖРТВЕНИК У  ЗОВУ ГУСАЛА, ДА  БРАТСКЕ РАНЕ ПЈЕСМОМ БУДУ ВИДАНЕ ДОК СЕ СЛАВУЈ ПТИЦА ИЗ ГОРЕ ЈАВЉА. Ето само у поднасловима је најузбудљивија и најгромовитија пјесма староставна и Богомдана.

       Пјесник припијева и о ненадмашном Радовану Бећировићу, стиховима дубоке оданости, захвалности што нас је подигао до неба кроз јуначнике и подвиговања. Ауторова скромност (а то је бесцјен врлина) види се у пјесми "Ја Раб Божји":

"Љубав у срцу,

Скромност и доброта

Са мном су на путу до небеског храма."

      И његов запит поготово данас, колико је то славодобитних, када имамо преплаћене брашњеничке пјеснике, умишљене бардове да су и од Његоша већи или барабар, а Бећировић ће за сва времена остати узор:

"Кад ће, такав пјесник, да се роди?

     

Чувени епски пјесник Радојица Брајовић
са Славком Јекнићем

     Књига "Господар ријечи" је у везаном стиху, блиска модерном изразу али на најбољим традицијама србске поезије, провид у трајне символе и надахнућа, Косова "грдног судилишта" једине претекле србске ријечи. Све остале смо обрукали, јер смо се олако одрекли себе, да нам историја буде намјерно скитана а ми као сирочад клекнувши у бесловесности и поганлуку пред Нато демонкратијом.

НАТО КРВОПИЈЕ

"На туђој муци, јаду и несрећи

Крволоци дуго опстају и трају,

Данас, савремени фашисти највећи

Лажима Косовске злочине правдају."

      А тек та понизност и стидоћа себе најбољег у дукљанској Црној Гори која је све што ваља обурдала, док Његоша сеобају. Утјеха је још у љепоти Ускока дјечака који је напунио очи херојско-патријархалном традицијом и стасавао, гуслама заогрнут, да дође до белог града, искреног пољубца анђелског на двије ријеке. И да никада не заборави родни праг, а то је највеће путовање.  

      Роман "Родослов Здувача"- са мотом сваког поглавља на најбољи начин осликава главну идеју ауторову, враћа нас у првотно, митско, у народна вјеровања у здуваче који имају натприродна својства и моћи. Пред нама се боре два свијета и принципа, свијетло и тама, добро и зло, или како аутор вели:

"Здувачи започеше своју невидљиву борбу.

Снагом урођених моћи, сугестија и мисли, сучелиће се

свом жестином. Удариће нечастиви на праведника.

Удариће мржња и клетва на истину, правду и љубав.

Бејаше то борба на живот и смрт."

     Славко Јекнић из Крње Јеле одужио се своме крају људским и племенитим сијевом стиха и мелодичношћу јуначке пјесме, јер он зна да су гусле потоња одбрана. Ако их заглушимо стидним ћутањем, нек нас више  не понуђа девојка Косовка.  За наше  нејуначне уре, тада неће бити мелема. За сува уста ријеч не пријања.

      Гусле. Те очи Србинове. Погледајмо пјесму!

У Подгорици, 23. новембра 2022.                                                      мр Слободан М. Чуровић Апис

____________________________________________________________