КИКА
Баш је љута на мене,
Стално виче: "Не, не, не!".
Тако безброј пута -
Знам ја да је љута.
Она каже: "Не!"
Кажем: "Појешћу те са насладом!",
Она опет: "Не!".
Кика стално ме
Негира,
И много ме
"Нервира".
А да њој сад кажем ја:
"Играјмо се, Кико, "јурке",
Ил' са лоптом, или "жмурке""... -
Рекла би ми: "Да!"
ХЕЛЕНА
У незгодно време
Она спази мене,
Јер у граду гужва влада
Јуче, сутра, па и сада.
Ја прелазим улицу,
А гле! осмех јој на лицу;
И једна је крофна мала
Према мени потрчала!
Не мари за шамар, вику,
Ни за маму, Јоцу, Кику;
Казати бих само мог'о:
"Сестричина мене воли много!"
Ал' колико год да волиш
Ти свога ујака,
Пробај жељи да одолиш,
Јер гужва је опака!
МАЛИ ФИЋА
Мали Фића пчелу гледа,
Како на цвет слеће:
Од полена меда
Да направи. Фића неће
Тако нешто ни да чује!
Те пчелице, које зује,
К'о да кажу: "Добар дан!",
Овај мали добро зна.
То су неки крадљивци,
Неки мали лажљивци...
Узимају полен
Са његовог цвећа,
Па одлете, докле
Он се љути, вређа;
И он, гоњен муком,
Замахну на пчелу руком.
Уплаши се пчела,
Па са цвета оде,
Па би сада хтела
Да Фићу избоде.
Ја за руку ухватим га
И у крај одведем,
Онда строго упитам га:
"Зашто тражиш себи беде!?"
Он се брани, па ми каже:
"Крадљивци мој полен траже!"
А ја кажем: "Буди овде!
Не дај Боже, да убоде
Тебе мала пчела,
Што је полен хтела,
Биће плакања
И драња,
Стењања
И кмечања...
И чуће се мали Фића
Одавде до Скугрића!"