МОЈА НАДА
Буди живот који нисам живела.
Непомућена радост изгубљене младости...
Буди онај коме сам се надала,
да волеће ме и у старости.
Врати се.
Са странпутице ми дођи,
да ти осмех нађем.
Сини кроз магле и измаглице.
Опет заблистај.
Освежи крв у венама,
ти кога сам воела,
лудо, до лудила...
У лавиринту омаме,
не станује радост.
Заборавићеш пут до наше луке...
Нестаћу из круга твог сећања,
а то ме плаши...
Остави немире другима.
Остало је мало времена,
до последњег свитања.
Можда грешим?
Не видим таму.
Пред њом жмурим...
Још само моја нада,
наше зоре слути...
НЕМОЈ ДА МИ ПРИЧАШ
Немој да ми причаш о вечности...
Немам ја никакве наде у нова јутра.
Живим данас.
И од данас до сутра.
Немој да ми причаш о љубави...
Знам, лако не пролази.
Знам да боли.
Више је не чекам.
И не долази.
Немој, ни о радости...
Увек је нека туга помути.
Плакаћу...
Плакаћу и кад срце не слути...
Сваком дану превише сам дала.
А када је требало волети себе,
Ја, нисам знала...
Волела сам тебе.