Урош Марјановић: Две песме

*   *   *
Бреза живота огољена бела
И ружа среће свела
Зора новог дана среће није донела
Песма птица увела


Туга међу људима голема
Али моја жена вредна
У свему је смела
За оваку зиму спремна
Душа смерна
И рука вредна
Спремила је свега
Љуабав само за нас пожњевена
А душа смерна
За утеху машта безбедна
И извора живота сретна
Љубав безпредметна
А душа смерна
Чекајући дана смирај
Доживљавамо нови почетак и рај
И у борби туге крај
Све ово за нови дан тај
О љубави у нади до вечности знај


*   *   *
Данас ми је рођендан
Заборавио сам шта то беше
Славље и серећа
Сад имам среће две 
Што самном живе
И сваки дан рођенданом ми чине
Две моје пахуље беле 
Дар од Бога
Звездане прашине
Сјајног сунца зраци
Мирис кише пролетње
Радост раног јутра
То је сада живот мој
Моје гугутке дивне
Што милу песму поју
Одмора у животу у њима сам нашао 
И животну веселу боју
Дани среће нису ми страни