Где ватра тиња и свећа гори,
Тамо где се твојим језиком збори.
Ако те срце на другу страну вуче,
Онда немој да ти деца, туђу историју уче,
Врати се тамо где кандило гори,
Тамо где леже кости јунака твојих.
Сети се увек прича од старина
Како је у ратове слала мајка и мужа и сина,
Сети се свих јунака из краја, сто су живот дали за комад земље свога завичаја.
Ако ипак одлучиш остати где јеси,
Учи децу ко су били њихови предци,
Испричај им приче од старина,
Можда се они некада врате, крај родног камина.
Тамара Симић, рођена 04.10.1999. године у Шапцу као прво дете оца Зорана и мајке Драгице. Своје детињство провела је у родном селу Јаловику, а сада је студент треће године, на Пољопривредном факултету у Новом Саду, одсек воћарство и виноградарство. До сада је учествовала: 2017. године – Фестивал љубавне поезије „ Иван Пангарић“- Сомбор; 2021. године – „ Зборник успомена“ у издању Креативне радионице Балкан, 2022. године – „ Зборник за незаборав“; Зборник поезије „ Шраф 2022. бр.6“; Зборник поезије „Шраф 2022. бр.7“; Зборник поезије „Шраф 2022. бр.8“. На 11. међународном конкурсу поезије у организацији Писци и књижевност – Поезија златних стихова: Нити раног прољећа, 4. део освојила је 3. место. ( Загреб 2022). Ове године објавила је своју прву књигу „ Живот кроз стихове“ у издању библиотеке „ Диша Атић“ Владимирци, на шта је највише поносна.