ДОСТОЈАНСТВО
Понизно и посрамљено пред тобом губим достојанство,
зарад трунке нежности.
Није ме стид!
Љубав је као рат.
Или ћемо бити погубљеници сопствене слабости
или победници неописиве храбрости.
Унапред, видим свој пораз!
Зато, принче дај ми.
Дај тај мач да прободем ово срце већ рањено.
Кад губим, нек бар достојанствено изгубим!
KAСНО ЈЕ
Све је узалуд.
Нудим ти себе,
а ти хладан као лед.
Срце ми зебе,
јер си одваљени ледени брег.
Ти си опасност коју не примећујем.
За мене ћеш увек бити сунце које вечно сија.
Свакодневно саму себе повређујем.
Осећам промрзлину, која никако не прија.
Ал´ све је узалуд.
Водим борбу са самом собом.
Желим да ме угрејеш,
док се скидам пред тобом.
Пре него што ме уједеш...
Касно је!
Пружам ти руке
и од тебе тражим једно.
Спаси ме ове бруке!
Узми моје тело, док је још вредно.
Касно је...
Хајдемо заједно до дна.
Ослушни моје вапаје,
схвати да те нико не воли као ја!
Знам, прекасно је...