Више ни не причам теби,
Причам себи, бестелесном.
Ослушкујем сопствени глас,
Видим га као зид светла што се увија по ритму речи
И шарени бојама далеке небуле.
И пратим га радознало,
Равнодушно,
Неизбежно.
Гледам га са стране, миришем.
Не чује се.
Не мирише.
Само тече свемиром празних прича,
Судара се с њима, распрскава,
Боје су дивне и не значе ништа,
Небуле
Небулозе
Тишина.