Како да ставим тачку на нашу причу
Када од силних зареза не могу руку маћи?!
Сваку моју песму читаш,
Све су о теби не мораш да питаш.
И знам да делимо исте ране,
Вратила бих прошле дане,
Овако нас само ветар носи,
Поново ће твоје руке завршити у мојој коси,
Брига ме за свет,
Свет не чује јецај и бол,
Свет живи у калупу,
И правилима због којих осуђује.
А на крају шта си
Ако ниси заљубљена душа што по трњу гази,
И рањени лав би хтео неко да га мази?