Слика је помало магловита
па се ипак стално враћа;
с врха смо света посматрали
пустош Новог Београда
и мирисали на љубав и чаролију
Сад, док се стварност слама
присећам се тог дана.
Слика је помало нестварна
па опет ми је пред очима;
тло је измицало под ногама
и чинило се да добијамо крила.
Сад, кад се присетим свега, знам,
само се понор отварао под нама,