АНЂЕО И ЈА
Хвала теби што крај мене ходаш,
Па ја тако нисам,
нисам сасвим сама.
Хвала теби што ме тако чуваш,
што се бринеш,
што ми наду дајеш,
Хвала теби што крај мене трајеш.
Понекад, не разумем себе.
Хвала Богу што ми даде тебе.
Да ме учиш, добру и поштењу,
да ме водиш на пут ка спасењу.
ДАР
Свако има радост, што светињом зове.
И ту радост чува у средишту срца,
Успомену неку, из детињства, младости ...
Свако има тај трен, танане слабости.
Отац мој је био најсветлија тачка,
и у моме срцу, и у мојој глави.
Брижан, јак и ведар волео је свет.
А од света, породицу више.
Сваки дан је био испуњен и леп.
Сијало је сунце,
падале су кише...
Шетали смо дуго...
Читао нам бајке...
Причали смо приче...
Плесали по трави,
Играли се...
Све је нама дао.
Све што је умео,имао и знао.
И једног је дана,испред мене стао,
и две путне торбе на трави ми дао...
Подићи их , нисам могла.
,,Отвори их, то је поклон твој.“
Нисам имала лепши за сав живот свој...
Торбе пуне књига, велика су ствар...
То је и дан данас мог живота дар.
ОПАСНО ЈЕ
Опасно је , кад мислим на тебе.
У зенице твоје сећање ме враћа...
Тај поглед за мене , тананан и врео,
купио ме ,купио, за мој живот цео.
Тај тренутак блистав,
најлепши је део,
јер је човек срцем ,
једну жену срео.
Тог тренутка, била сам ти драга,
као да сам баш за тебе жива.
Чудо...Или?
Не знам шта је.
Тај тренутак још у мени траје.
У сећању , срце ми је живо....
На јави је све некако криво.
НЕВИДЉИВА
Гледам како долазиш са пута.
У даљини око спазило те моје,
па говорим себи :
,,Жено , што си луда?
Опет тебе лаже лудо срце твоје.''
Сада си већ близу...
Сада је све јасно.
Пар корака даље, ал' за срећу касно.
Не видиш ме...
Нећеш да ме видиш.
Невидљива ја, близу тебе стојим.
Па одлазим журно,погледа се бојим..
Одаће те очи ,па видећу јасно,
да ти нисам жеља,
да је за нас касно...
У мени су осећања врила.....
Радост што те видим ,
тако близу себе....
Туга што ми срце ,
не може до тебе.