Милена Богатић Жарковић: Усамљеност

Спарна је мркла ноћ
Жамори живот великог града
Опчинио ме усамљен
Продоран кликтај,
Непознат , а тако близак нама.



Ноћне тишине су нарушене,
Свуд око нас
Нетко за помоћ вапи,
Сватко је довољан 
Сам себи,
Ту престаје разговор сваки.

Технику погасите
У душу свјетлост унесите
Себе волите 
Да и друге разумијете.

Живот нема репризу
За час у неповрат оде,
Дигните глас
Ви заточеници самоће,
Да водимо дуге разговоре.