..........Година је хиљаду четристо тридесета...
Лака као перо, средњовековна дама -кокета,
шетам двором, намирисана, огрнута чипком,
опчињена игром светла са мурано стаклом
на прозору кроз који провирујем сваки час,
чекам да чујем топот коња, свог витеза глас.
Нестрпљива сам, гледам како доле Дунав ваља таласе,
и Јазаву која се овде доле улива, отима се, не да се.
На двору Господара Ђурђа све је отмено,
као у италијанским палатама достојанствено,
а ја тако волим да завирим у Престону дворану,
кад Господар није ту, али плашим се опаке Јерине.
Ипак, изазов је велики, радозналост никако да мине...
А понекад волим да одшетам у Велики град,
прелеп, монументалан, деветнаест кула има,
да се изгубим међу обичним људима,
разговарам са њима, тргујем на пијацама
и неприметно се вратим у двор, прошавши кроз Капију,
вратим се у своју собу, певушећи неку веселу арију.
Живим у престоници Србије, око мене све отмено је,
удаће ме за мог витеза, бићу дворска дама, гајићу децу, заливаћу акације.....
.......Година је хиљаду осамсто пета...
Велики град са митрополијом порушили Турци, престоница им је била мета...
Тврђава још увек чврсто стоји, подсећа на многа распета лета.
Значајан је дан године ове, осми новембар,
Турски заповедник Мухарем Гуша, диздар,
предаје кључеве града Карађорђу Вожду
испод разгранатог дуда, у поново престоном граду.
Карађорђев дуд, као заветно дрво броји триста година
у центру је града, велика Светиња.
--- две хиљаде двадесет и нека година...
Главни градски трг на месту где је била средњовековна пијаца
а на тргу Храм Светог великомученика Георгија победоносца.
Ту је и споменик Палим борцима I и II светског рата,
Зграда окружног начелства, Галерија и још неколико палата.
Ту је и чувена фонтана, а свака фонтана сличну причу има,
место је то посвећено и састанцима и растанцима.
Дођох у Смедерево по књижевну награду и као свака туристкиња,
одмах уђох у Храм Светог Ђорђа, са пет купола, задивљена.
На западној страни високи звоник и портал стари
а изнад портала скулптура Св Георгија што с аждахом се бори.
Витки стубови, иконе које као да баш у мене гледају, с поштовањем се молим.
Захвална сам Богу што наиђох на место које сам одмах почела да волим.
Импозантна црква и трг, све бљешти белином древне престонице.
Одасвуд се осећа топлина, за добродошлицу ми милује лице.
У Винском граду, у центру, изложба вина из смедеревских подрума,
Тамо баш свачега има, као на старим средњовековним трговима.
Морала сам да осетим бар неколико букеа чувених смедеревских вина.
И тако расположена и не мало омамљена, уђох у Галерију, међу писце,
да узмем своје награде, за песме које величају наше Свеце.
Жао ми беше што не видех цркву Успења Богородице Пресвете,
моје миле заштитнице, чије сам велико дете.
То оставих за следећи пут, а за следећи пут и Музеј оста,
који има толико занимљивих експоната и места,
јер има локални материјал од праисторије и антике до данас,
доћи ће и за то,сигурна сам, пригодан час.
Желим да видим слику Деспота Ђурђа, Јерине, њихове деце,
слику Карађорђа и разне, кроз векове коришћене, ситнице.
Не видех ни вилу Златни брег, летњиковац династије Обреновић,
у који су долазили Лаза Костић, Милан Ракић, Милован Глишић,
у којој су краљ Милан и Краљица Наталија организовали забаве
па вреди погледати сваки кутак ове прелепе грађевине.
Закључих- Смедерево је прави драгуљ коме се треба враћати,
лепотом брушеном кроз векове често се напајати,
а сваки пут се овде има нешто ново видети и научити,
јер овај град вековима интензивно живи и ствара,
просто је то навика овде стара,
јер ово је одувек омиљено место,
где је било често
и песника и виноградара али и владара.
Треба доживети и Југово и Шалиначки луг,
опустити се, дозволити да природа буде друг
и после разгледања живота кроз историју
и свраћања у неки ресторан и винарију,
одморити душу, опустити тело,
запливати Дунавом или неким језером, весело.