ЛУКАВЕ СУ ТВОЈЕ ОЧИ
Лукаве су те твоје очи.
Очи заноса.
Срце ми се бори
Против твог хаоса.
Склони твоје праменове меке.
Сакриј те усне.
Нека буду неприметне, нека буду далеке!
Склони твоје речи неме,
Побегни од љубави.
Иди другој, па се забави.
После се врати
и моју сенку прати.
Слободно се мом телу обрати,
Оно ће те сигурно саслушати.
Укроти ме рукама судбине.
Одведи ме са друге стране бине.
Грли ме до воље миле.
Ти знаш да су ти додири као од свиле.
Лукаве су твоје очи.
Не знаш да ли треба за њима поћи
или се само окренути ноћи.
Можда моје срце нема границе,
али ја не силазим до последње станице…
У ОБИЉУ ТВОЈЕ ШАЛЕ
Плачем, убијам тишину.
Кад је тешко, када немам куд,
Одлазим у таму, скрећем у прву кривину.
Оставља ме овако саму, можда је луд…
Стојим немарљиво на својој муци
Са вискијем у дрхтавој руци.
Гасим жеђ. гасим ватру,
Док ти начињеш још једну паклу…
Са тужном сенком у очима
И упропашченим лаком на ноктима,
Ја сам се теби иза ћошка мрштила.
Са размазаним кармином сам те љубила.
Са повезом преко очију, у тебе се заљубила.
Сузама купам моју мамурну душу.
Очекујем кишу, а не заобилазим сушу.
Одрастам у заблуди.
Чекам да се твоје срце пробуди.
У обиљу твоје шале,
Моје су речи у твоје руке пале.
Не пушташ ме, држиш ме у загрљају,
Док се ноћна светла полако пале.
Моје усне ништа нису знале,
А теби су пољупце ткале.
Пашчеш опет у моје крило,
Знаш и сам како је одувек било.
Немам снаге да понављам све од почетка.
Знаш да боли више од било каквог метка.
У обиљу твоје шале,
Ночне море су ме крале.
У обиљу твоје проклете шале,
Моје су песме све од себе дале.