ЛЕТЊА БАЛАДА
За време облачних летњих ноћи
На небу без звезда назирем ти лик
И знам мени поново ћеш доћи
И ја ти гозбу за дочек правим
Од шапата и загрљаја неизбежних
И све сија кô да повратак твој славим
Пуна сам стихова сетних и нежних.
Место звезда две жаруље -очи
Пут ти до срца светлошћу боје
И твоја нога смело на њега крочи
Па сваки кутак света носи име твоје.
За време облачних летњих ноћи
На небу без звезда назирем ти лик
И знам мени поново ћеш доћи
Као какав путник намерник.
НИСАМ
Нисам ти видела лице
Јер беше све кô отисак
На месечевој бледој силуети,
А у мени се угнездише птице
Које доносе светлост и мрак
И свака својим небом лети.
Нисам ти видела руке
Очима у бршљан обраслим
То је нека од страхова мрена
Али срце усидрих у чудесне луке
Са слободом потпуно сраслим
Да могу бити себи и талас и стена.
Нисам ти видела биће
Јер време се дубило ту на мени
Од рана правећи своје ремек-дело,
Па од тада увек један исти дан свиће
Има своја лета и своје студени
Које истовремено носи једно тело.
ПОХОДИШ МЕ У СНОВИМА
Походиш ме у сновима.
Некада си жар-птица
А некада усамљена бреза.
Понекад си чиста љубав и твојих лица
Преда мном распе се читава лепеза.
Походиш ме у сновима.
За мојом сенком нечујно ходиш
И ја желим и не желим да ми приђеш.
По сунцу прозрачним водама бродиш,
У грло се попнеш па у утробу сиђеш.
Походиш ме у сновима.
Као вечни жиг у бескрајној празнини
И нема више љубави до једине ове
Утиснуте у свакој мојој речитој тишини
Што живи и дише тек кроз моје снове.