ОД ИСКОНА ДО БУДЊА
Понор...мисли пробуђене
путевима жртве
располовљену јабуку
миру небеском приноси.
Понор и извор
кроз нове ране
Косово Лазару враћају.
Понор...
кроз видик
сјечивом мача
обданице у црна јутра завија.
Понор...
нем и дубок,
костима мивен,
сузама сазидан,
у братском срцу рођен,
распећем нашим
миру небеском
жртву приноси.
ПУТ СУЗА
Под обли камен,положи први дан.
Под облим брдом,
прво му јутро свану.
Изниче стабло
из камених жила
и лоза прекри простора хлад.
Наполеон, под усађен биљег,
остави потпис,
кољена сложише кости
у њедра небеса,
у род земље оскоруше.
Тамо су сада
неки нови клинци,
цртају границе на Божијој земљи,
немилом гранају путе,
и заборавом бришу
наполеонов потпис
испод усађеног камена.
ЗМИЈСКИ ЗВИЖДУК
Поскоку,брату ми,
распуко камен звижди.
Историји слобода,
у пољу јечма
спава.
Над кровом утва,
ко човек кроз живот
лебди.