ПОД ПЛАТАНИМА
Витлају мачеви љути,
дјетињи плач сијеку,
у старх нам свитања стежу,
и дане кроз јецај туже.
Јецаји прошлости црне,
земаљски вид муте,
хумке безумљем дијеле
и сузу у срцу стежу.
Старачке сиједе вјеђе,
под гранама огољеле улице,
уснули зрак моле,
Боже, на дај нам рата.
ПУТЕВИ СЛОБОДЕ
Из бјелине изникли,
путеви међу корицама
у мудрости слова нестају.
Из бјелине изникли,
путеви живота
у мудрости времена нестају.
Из бјелине изникли,
путеви слободе
у дубини срца нестају.
Из дубине срца,
полазник времена се рађа
и вријеме
у живот књиге полаже.
Мочвара тумарања
ван корица зјапи.
Празнина пустоши
самртничке свијеће
ван корица зебе.
У малом простору
међу корицама
лежи суво лишће,
трагови стопа
и дрхтај пролазника.
КАМЕНА СВИТАЊА
Не плачи Маријо, Мајко Христова,
над раскомаданим срцима нашим
- не плачи Маријо.
Земља поскока
и изнемоглих стараца
букнуће крвљу у небо.
Рожденством камена
проклијаће насушна поља,
не плачи Маријо- Мајко Христова.