Како је наступило пролеће тако је мене снашло неко малаксање. Нисам имао снаге, што кажу, да умрем.
Отишао сам код изабраног лекара.
- Пао вам је имунитет због промене времена. Купите ове таблете, то су имуностимулатори, и за месец дана биће вам сасвим добро.
Имуностимулатор сам платио четвртину пензије, плус сок од ароније, и плус капи од коприве. Кума Миросинка ми је направила кашу од цвекле, шангарепе и јабука. Кусао сам пред сваки оброк по пет кашика. Баба Ристосија, од које моја жена набавља домаћа јаја, је рекла да такве тегобе најуспешније лечи козије млеко. Срећом, њена коза Цица се ојарила, па ми је свакодневно доносила по пола литара спасоносног напитка.
После месец дана стимулисања имунитета разним соковима, кашама, бобицама и таблетама моје здравствено стање је било исто, чак и мало лошије.
- Наравно, због пада имунитета напао вас је неки вирус! – констатовао је изабрани доктор и прописао ми антибиотике.
Десет дана сам гутао капсуле на сваких шест сати. Једина промена је била што сам сада добио и пролив.
- Уз тај антибиотик требало је да узимате и пробиотик. Уништили сте цревну флору.
Уз предложени пробиотик који, узгред буди речено кошта ђаво и по, доктор ми је дао упута за лабораторију. Вађење крви заказали су ми за двадесет дана.
- Не може пре?! – питао сам.
- Може, ако сте хитан случај!
- За сада нисам, али ви радите на томе да будем.
Резултати нису били добри па сам послат на ултразвучни преглед стомака. Нашао сам везу тако да сам на преглед чекао само четири месеца. Они без везе чекају најмање шест.
Налаз ујтразвука је био добар, али ја нисам био ни мало добро. Толико сам занемоћао да сам ишао уз женину помоћ.
Био сам послат код плућног лекара. После месец дана чекања стигао сам на ред. Специјалиста је видео мрљу на мојим плућима, и предложио ми је скенер.
Скенер је тренутно био у квару, а кад су га поправили, после не знам колико времена, заказали су ми преглед за шест месеци. За то време ја сам занемоћао скроз, такорећи балдисао.
Најзад су ме скенирали и пронашли бољку – тумор на плућима. Схватим да сам међу првима на листи жеља Светог Арханђела Душевадитеља.
Упућен сам на клинику.
- Шта сте чекали до сада?! – чудили су се тамошњи доктори.
- Углавном ред, јер се свуда заказује. – једва сам прошапутао.
Оперисан сам хитно. Операција је трајала само петстотина евра, а било би и више да смо имали. Не могу да грешим душу, паре нико није тражио, али је моја жена хтела да се захвали.
Сад сам у божјим рукама. Надам се да доктори нису погрешили, јер њихове грешке углавном поп опева...