Како у животу тако и у умјетности код Гордане Сарић царују љепота и доброта. Уметност коју ставара сва је од енергије љубави. У пјесми Живот је трен се најљепше може видјети њен однос према животу који треба бити само позитиван. У пјесми се акцентује важност и битност садашњег тренутка и позива се на интензивно и креативно живљење живота са другима у љубави.
ЖИВОТ ЈЕ ТРЕН
Живот је трен на часовнику вјечности
вријеме тече и нема своју луку
носи нас ко бујица силовите страсти
Живот је пролазна станица с гласом одлазака
гдје се срећу пријатељи, љубави и боли
и чекају возови пуни тајних чежња
да нас воде тамо гдје се њежно воли.
Путујмо без престанка путевима нада,
радимо све што нам души годи
и док се не угаси плам наших свитања
не заборавимо пут што ка срећи води.
Предајмо се сновима, жељи и љепоти,
блиставости неба створеног за нас,
пустимо све прошло и то што ће бити
волимо се и живимо данас.
- Јавности сте најпознатији по поезији. Можете ли рећи нешто о инспирацији?
Платон је рекао да је тајна пјесниковог стварања необјашњива као и тајна божијег стварања. Мене некад пробуде стихови и устајем да их запишем. Љубав је моја инспирација као и мир. Ја сам пјесник срца и душе.
Већина мојих пјесама је посвећена мом супругу прије и послије њега. У мени нешто затрепери и осјетим потребу да пишем. Кад осјећања ставим на папир, тада настаје уређивање пјесме, римовање, тражење љепше и њежније ријечи, премјештања њихова, док коначно не добијем оно што желим. Обавезно пјесму читам наглас јер знам добро да рецитујем и кад ми нешто засмета одмах реагујем. Перо Зубац је рекао да ми је поезија ''отмена и господствена'' што ме посебно радује јер и желим да буде таква. А жеља ми је испуњена што сам недавно и званично добила титулу ПРИНЦЕЗА НОБЛЕ ПОЕЗИЈЕ, УМЈЕТНИЧКОГ КЛУБА "РАСКОВНИК" из Смедерева.
- Заступљени сте у свјетским антологијама а и у разним зборницима поезије?
Не знам броја антологија и зборника широм региона и свијета. Има доста конкурса о љубави и миру гдје шаљем пјесме, идем на фестивале и добивам бројне награде.То је популаризација поезије. Пјесме се читају и коментаришу и то је предност друштвених мрежа.
- Како доживљавате своје ангажовање у удружењима којима припадате и шта мислите о раду и значају удружења уопште?
Јако сам задовољна и срећна што постоје пјесничке групе које популаризују и промовишу поезију и чији предсједници уочавају мој рад, вреднују га и додјељују ми награде. Одавно сам члан породице од 17 чланова Глобалног књижевног друштва из Индије од 18 000 чланова чији сам администратор и амбасадор културе. Предсједник сам за Црну Гору највеће Свјетске уније латино пјесника из Перуа, чији је предсједник Карлос Уго Гаридо Чарлен, овогодишњи кандидат за Нобелову награду од кога сам добила двије велике награде Цезар Вајехо и Сребрни штит. Икона сам мира у Мароку Друштва креативних стваралаца. Принцеза мира у Белгији Друштва за међународну сарадњу Белгије са арапским и другим земљама. Амбасадор сам мира и људсаких права у Италији Друштва Verbumlandi Art Catena Dona. Амбасадор културе Европе Свјетског удружења пјесника у Румунији. Сувласник сам и администратор Друштва Пружи руку љубави и пријатељства из Београда, члан Удружења књижевника Србије и члан Друштва књижевника Црне Горе, итд.
- Шта за Вас значе награде и признања и које бисте награде посебно издвојили?
Мислим да ми је једна од највећих награда, осим Награде ослобођења Никшића 18 септембар за изванредна залагања у култури, награда Друштва привредника Србије за највољенију жену 21. вијека са наградом за најбоље поетско дјело и поетски рукопис по гласању читалаца Западног Балкана. Такође драгоцјена награда ми је из Битоља Фондације Такец на челу са проф. др Горданом Такец, која ми је додијелила титулу Краљица поезије за трајну вриједност поезије. Такође ме прогласила за жену године, пјесника године и додијелила ми специјалну награду штампање књиге. Ту је и јако вриједна награда Златни траг Умјетничког клуба Расковник из Смедерева а проглашена сам за волонтера године НВО ЗИД, а добитница сам награде за животно дјело од НВО СаНа и Дијаспоре младих Црне Горе, итд.
- У вашој умјетности дјеца имају посебно мјесто. Успјешно стварате за дјецу. Својим дјелом сте ушли и у школски програм?
Дјечја поезија заузима врло значајно мјесто. Мојих 30 пјесама о словима уче се у другом разреду основне школе као обавезно наставно средство. Пјесме је комоновала проф. Оља Дакић и објављен је ЦД Пјесмослов.
Књига Краљевство Шиги Миги је проглашена најбољом књигом године од стране стручног жирија Удружења књижевника за дјецу и омладину.
Чест сам гост школа и вртића.
Имам још много награда и признања широм свијета а ово сам истакла најзначајније.
- Познати сте као пјесникиња а мање као прозни стваралац. Можете ли рећи нешто о вашој прози?
Имам објављене двије књиге прозе и трећа је у припреми. Моје су приче са истинитим мотивом писане срцем и душом. Када сазнам за неки интересантан догађај или чујем нечију животну причу, покрене ме да о томе пишем. Увијек у један лик ставим карактеристике или доживљаје више личности. Моје су приче врло занимљиве јер су животне. Нема у мене ни фантастике, ни неких немогућих догађаја, све је реално и прихватљиво. Приче су ми писане течно, андрићевским стилом гдје доминира психолошки моменат мојих јунака.
- Зашто не афирмишете више своју прозу?
Скоро свакодневно објављујем пјесме на друштвеним мрежама у многим свјетским групама тако да се читају широм свијета и одатле долазе многе награде. Прозу не објављујем често јер сматрам да је читаоцу лакше прочитати пјесму него причу од неколико страница. Моје су пјесме јако читане, видим по бројним коментарима и прекрасним честиткама. Друштвене мреже ми много помажу у афирмацији мога рада, јер књиге се мало купују и читају.
- Бавите се преводилаштвом. Можете ли рећи нешто о тешкоћама тога процеса?
Страни језик је неопходан у комуникацији са свјетским пјесницима. Пошто, на жалост не говорим енглески, само основне ствари, сестра ми преведе на енглески а ја на француски, па на шпански. Позивају ме на бројне виртуелне сајмове књига и фестивале по Латинској Америци гдје говорим успјешно пјесме на шпанском и француском. Није лако преводити поезију на страни језик поготово ако су стихови римовани. Али најважније је схватити смисао пјесме и то преводилац обликује по свом нахођењу. Преведем пјесме пјесницима који ме замоле. Превела сам читаву Антологију црногорско-туниску, пјесме са француског на црногорски и са нашег на француски. Такође сам превела 360 хаику пјесама пјесника Мишела Болтреса. Јако волим да преводим, то ми је инспиративно.
- Путујете и познајете многе писце широм свијета. Можете ли неке од њих препоручити читаоцима?
Па не познаjeм довољно дјела свјетских пјесника да бих неко препоручила, али бих издвојила једног од најпознатијих арапских пјесника Палестинца Munir Mezyed, који живи у Румунији а који је неколико пута био предложен за Нобелову награду, чији сам амбасадор културе за Црну Гору његовог Свјетског форума за културу и мир. Пјесме су му њежне и романтичне.
Снежана Р. Радуловић
