Жарко Бумбић: Три пјесме

 СУЗЕ И ПРАЗНИНА

Писо сам ти пјесме,
испијао црне бокале,
ждребчеву крв у бубреге сасипо,
дан с тобом дијело
и ноћ под звијезде сањалице крио.

Сад ти праштам.

Праштам ти, 
хиљаду и један живот,
хиљаду и један дан.

Праштам ти, 
сузе и вино,
бесане дане,
прагове и колијевке.

Праштам ти,
сузе и празнину,
самоћу,
глуве сате.

Праштам ти, прохујали живот.



ИЛУЗИЈА

Окрутне крме
секу успавано море.

Маестрал милује
сићушне табане.

Сунце,
ко пржена тава,
порања у Сан Марино.

Игру илузија
пресвлачи црнило свјетлости.

Љубав се 
пржи на стени
и срцем ко наранџом игра.


                     
СВИТАЊЕ

Сунце,
савија сонате,
у локне
узаврелог мора.

Раскрвављени вождови,
сломљеним мачевима,
просе вријеме
на трпањској плажи.

Клечим
пред таласима,
док сунце савија сонате 
у јутра пегавих малишана