Верујем да најлепше време тек долази,
Док поветарац мрси моје власи.
Осећам да ће свитати све смелије,
Оно сунце што стидљиво своје зраке крије.
Знам да на дну не лежи тама,
Јер ни тама никад није сама.
Свако добро има своје лоше,
Свако лоше без добра не може.
О покушајима, падовима, о могућем.
Бдим над осуђеним животом,
Којег заливам лепотом.
Лепотом што је зову земаљском и
Радујем се, што се почетак означава одласком.
Што крај није крај, већ за вечношћу вапај.
Снивај, сањај, души мира дај...
Данас крај, сутра рај, знај!
