 |
| Сава Радуловић |
Њен
роман Талик инспирисан Русијом,
говори између осталог и о животу и раду младе Никшићанке у Москви. За овај
роман је добила награду Мирко Бањевић
за најбоље прозно дјело током 2020. године. Захваљујући овом роману Сава се
остварила и као преводилац, а роман је изашао ван граница Црне Горе захваљујући
сајту Саће који уређује руска
књижевница, књижевни критичар, филолог и новинар, Анастасија Чернова.
Превела
је и драму у стиху руског пјесника и режисера Јурија Александровича Качајева Муромец новог доба.
Аутор
је сценарија за дугометражни филм Бездан
а пише и афоризме, драме, есеје.
Члан
је Удружења књижевника Црне Горе, КК Поента
поетика и КЗ Југославија из Београда. Учесник је
бројних манифестација у земљи и региону. Заступљена је у разноразним зборницима
поезије, као и у Монографији Минервиним трагом – прозном стваралаштву
црногорских књижевница.
1. Улога
умјетника у савременом друштву?
Па,
умјетник је увијек био тај, који је мијењао свијет, бар је покушавао, на неки
начин. Конкретно, књижевници, они који имају снажну и поучну ријеч, важе за
неког чије је мишљење значајно, поучно и тражено у разним друштвеним и
културним збивањима. Њихова је улога да иду у ходу с временом и пишу испред
њега..jpg)
.jpg)
2. Како
Вам изгледа савремена књижевна сцена?
Од
самог почетка бављења књижевношћу, покушавала сам да се остварим као самостални
умјетник, између осталог и због тога што савремена књижевна сцена подразумијева
подјеле, кланове, који поништавају вриједност дјела, а многи од њих цијене искључиво
чланства, услуге итд.
3. Ваш
утисак о књижевним удружењима у Црној Гори?
Члан
сам УКЦГ, које је основано прије 75 година и које под својим књижевним крилима
чува најзначајнија имена од пера. Дјелујем у том окружењу, које сматрам
најдрагоцјенијим на овим нашим просторима.
4. Улога
часописа у животу једног књижевника у савременом друштву?
Новину
је прогутао талас електронских медија, али зато друштвене мреже боље и брже
објављују вијести из свијета књижености, па и саму поезију. То је једна сјајна
прилика да читаоцу донесете пјесму „на тацну“, да му је подметнете, да га
заразите да чита. А сама улога часописа у животу једног књижевника, важна је
донекле, зато што продужава неку причу о њему и његовом стваралаштву. Његово
стваралаштво, дакле, иде даље. Доноси неке нове читаоце, интригира их да га
потраже.
5. Књижевна
критика у Црној Гори?
Мислим
да скоро и не постоји, а јако је важна, јер без добре критике нема ни бољих
дјела. Критика поправља писца, као што га равнодушност слама. Она му помаже да
обликује свој стил, начин писања. Код нас ћеш критику добити, тек ако је сам
затражиш и обично су то похвале од пријатеља, којима тражиш мишљење. Књижевни
свијет би требао да има оштру и гласну критику, чије ће мишљење бити од
изузетне важности, па самим тим која би славила добре ствари или цензурисала
неквалитет.
6. Колико
се данас чита и каква је будућност књиге?
Врло
мало. Друштвене мреже, колико су добре за самог писца, који помоћу њих шаље
своје дјело даље, толико су погубне за читаоце, посебно младе људе, који све
мање знају шта је књига, гуглајући цитате и појединачне фрагменте свјетких
писаца и дјела.
7. Да
ли можемо рећи да квалитетан писац може да опстане као професионални књижевник?
Мени
то не полази за руком, још увијек. Не знам како је то код других, посебно у
данашње вријеме кад су најпродаванији романи старлета и водитељки. Треба бити рођен
за маркетинг, знати продати књигу, направити добру промоцију. Многи писци
немају искуства с тим, а то продаје књигу, шири причу даље.
8. Шта
мислите о ауторском издаваштву и издавачким кућама?
И сама
сам некада маштала о тој некој причи, али човјек од нуле и без подршке, тешко
да може ишта да оствари. Издавачке куће нажалост прогутају огроман новац,
књижаре узму пола процента, а пјесник се празних џепова враћа опет у свој стан
и наставља даље све испочетка. Сваки. Да није оне небеске плате, ништа не би
имало смисла, мада мора од нечега да се живи – пјесник нема избора. Или да
одустане или да чека боља времена.
9. Значај
награда и признања?
Ипак
су важне, драге. То је наставак приче о теби. Твом раду. Продужава се живот
твоје књиге и на тај начин проналази нове читаоце.
10.
Омиљена књига и бајка из дјетињства?
Не
постоји омиљена књига, зато што их увијек има више. Такође, у сваком животном
периоду окупирају нас различите ствари, па тако и разни жанрови у литератури.
Нека буде Мајстор и Маргарита од Булгакова, а онда – Аска и Вук, која има
елементе и басне и бајке. Иначе сам себе цијелог живота доживљавала као Аску,
која својом игром (поезијом) настоји да побиједи свако зло и преживи, опстане у
овом суровом свијету, спаси се умјетношћу.
11.
Да ли сте некад помишљали да напишпете нешто за дјецу и шта мислите о
књижевности за дјецу и омладину која је данас актуелна?
Прије
неколико година сам добила позив да читам поезију у вртићу, упркос томе што сам
рекла да не пишем дјечју поезију. Међутим, пошто нијесам могла одбити, написала
сам пјесме за ту прилику и било је изванредно. Вјерујем да бих могла оштрити и
оловке тога типа, али није добро ни расплињавати се на више поља, боље је
остати у ономе у којем си најјачи. Мада, није искључено да ћу се једног дана
посветити и дјечјој поезији. Чекам позив...
12.
Књижевни узори?
Свакако,
Достојевски. После њега сви Руси, а онда Маркес, Брехт, Неруда, Песоа, Андрић,
Селимовић, Бећковић, Киш, Весна Пaрун, сад ми они падају на памет.
13.
Ваша поетика?
Цио
мој живот је поезија. Ја је не пишем, ја је живим. Као да ми је по рођењу
уграђен тај неки поетски апарат, који непрестано сија из мене и не да ми да
станем. Лијечи ме и држи у животу. Док год је он ту, и мене ће бити.
14.
На чему тренутно радите?
Убрзо
излази из штампе моја нова збирка поезије „Ничија шћер“, а такође радим на
новом роману, потпуно другачијим од првог.
Ускоро!
НИЧИЈА ШЋЕР
Рецензенти: Матија Бећковић и Милутин Мићовић
Слика на корицама: Зоран Мићановић
Прелом књиге: Батрић Конатар
Графички дизајн: Миличко Ћеранић
Штампа: Ободско слово и Штампар Макарије
Штампање књиге помогли су:
Министарство културе Црне Горе и Општина Никшић
Интервју
водила Снежана Р. Радуловић, књижевница