САМО ТВОЈА ПЕСМА
Коса дуга црна,
У мраку се не препознаје.
Очаравајући поглед
Душу њену одаје.
У свакој туги,
У мору њене љубави
Свака се песма подудари.
У свакој слици коју наслика,
У цртежу који нацрта,
Она све боје живота руком преслика,
Од сунчевих зрака све до поноћног врта.
Њене светле, небеске очи
Тешко је у свету пронаћи.
Чак ни ова песма не може да их срочи.
Ни један непријатељ се у њима не зна снаћи.
Девојко драга, нека мелодија пада.
Отпевај нам сада нешто из срца.
Данас је само твој дан.
Не стиди се, нека снажно куца!
Бори се да ти се сваки оствари сан.
КАНЏЕ ПРОШЛОСТИ
Мрак, црни покривач зоре.
Испод њега плаво дубоко море.
А где су оне високе горе,
Оне што далеко горе?
Где су твоје очи тамне?
Да ли су илузија или су стварне?
Желиш ли да ми се у живот вратиш?
Не знам зашто, али осетим да патиш…
Зашто мислиш да ти је једини спас
Да све ово остане иза нас.
Остављаш ме у вечитом лудилу.
Због тебе ја губим себе.
Изгубљена у далекој прошлости,
Стварајући теби стихове до изнемоглости,
Нестајем у кристалним сузама.
У срцу бацам увеле руже.
Остаје само трње и бол.
Чује се само крик и један тужан мол.
Демони ће ме у ћосак протерати,
А ноћи у дубоке снове протерати.
Због тебе моја љубави.
Због тебе сам заробљена.
Док твоја несигурност мени непогоде прави
Знам да ти срце ни мало не мари.
Зато твоје канџе прошлости у моју душу зариј!
Слободно, не устручавај се…
Јер знам да дубоко у себи патиш.
Али само не знам зашто мислиш
Да нам је једини спас
Да све ово остане иза нас.
