МОЛИМ СЕ ЗА НАС
Молим се за нас.
Да нам се вратимо,
Да нађемо спас,
Да се поново схватимо.
Молим се за нас.
Да се препознамо,
Да се кô некад упознамо.
Молим се за нас.
Да се одбегли смисао врати
Макар на још један час,
Да нас заборав не испрати.
Молим се за нас.
Да разумемо љубав овакву,
Да нас не уплаши њен ужас,
Да је пригрлимо и такву.
Молим се за нас.
Да се поново нама дајемо,
Молим се за сутра, јуче и данас
Да упркос свему трајемо.
ЗНАМ (МАТИ СИНОВИМА)
Знам, једнога дана
Одвезаћу барку твога живота
Из своје сигурне луке
И сузна и насмејана
Благосиљаћу море да ти буде дивота
И кришом у молитву склопићу руке.
Знам, тог дана кад ођедриш
Ја ћу ти будућност мислима плести
Сва ти сунца наменити
Да очима небо разведриш
И са ледником нећеш се срести...
И све тако...дечачка соба ће се скаменити.
Знам, сретаћеш људе
Срећне, тужне, добре и зле
Боловаћеш сваки ударац судбине
Јер тако, сине, мора да буде
Ал ваљда под ногама држаћеш тле;
Запамтићеш- свака олуја једном умине.
Знам, заволећеш неке очи
Које ће те место мојих тешити
И њима ћеш тада своје бриге причати.
Нека млада жена мудрост ће да срочи
И још те више од мене одрешити.
Прошлост ће се смањити, будућност увеличати.
Знам, најдражи, тако бити мора
Само тако срећан збиља можеш бити
И не брини, нема места сузи.
Него, ето, пишем сада јер шта ће знати бора
Која ће самоћу и сећање крити
У некој сада страној ми старачкој тузи.
САТ
Не носим сат
Јер ме време не слуша,
А ни ја њега.
То је наш мали рат,
Где копља укрштају тело и душа,
Бежећи од свега.
