Били смо у средњој у истој групи
у четвртом седели смо скупа
седео сам са њом у првој клупи
била ми је то најдража клупа.
Осмехом је знала за час да ме слуди
ређао сам због ње кечеве и двојке
гледао сам стално у њезине груди
Усне су јој биле изазовне танке
шишке су јој падале преко густих веђа
била ми је лепа као из читанке
имала је мали завршетак леђа.
Седели смо скупа до наших диплома
дружили се до почетка лета
на крају нам жао постало обома
отишли смо на два краја света.
Време је провукло четири деценије
негде пред поноћ на дунавском сплаву
угледах фигуру своје симпатије
водала је малог жућкастог чиваву.
Зурио сам дуго у њезином смеру
док се лагано њихала у ходу
села је за сто у малом сепареу
поручила коњак и киселу воду.
Рек`о сам јој ћао у пола свог гласа
из великог бруса кипеле јој дојке
помислих у себи тог истога часа
где ли су нестале оне лепе двојке.
Глед`о сам је помало с невером
године нам притиснуле леђа
обрве је исцртала танким фломастером
нема више оних густих веђа.
Наједном су успомене почеле да пупе
присетих се школе и својих вршњака
вратила се слика лепотице из клупе
и моја са косом без пивског стомака.
