1.
Ноћни мир некад тамо по поноћи долази
А пријтност међу нама надолази
Свежина нека свечана свукуд се увукла
И мирноћа нека у милост се обукла
Терет нам одузима
Срећа нас обузима
Која ће да дође
Док гледам у шумарак чекам да сване
Да нам сунце нове идеје гране
Да се душе наше нахране
Чекам да почне да руди
Да зора свежине обузме моје груди
Да дишем њом
Свечана тишина влада мном
Ту је стално нека пријатна хладноћа
То је новог дана бистроћа
Горе високо бели облаци
Далеки путници
Са покојом звездом на небу
Далеку причу путују
А поветарац пирка
Лишће његовом мелодијом са ноћи збори
И поточић обасјан месечином жубори
То Бог сав свет Свој воли
Све што постоји
2.
Заувек ћу бити томе рад
Само један трен
Само један дах
Само један пролећни цвет
Или летњи сунца зрак
Зашто да се страшим,
Због чега да се бринем
Негде из мене
Танке нити заборављене
Животом радост испуњују
Човек да ли срећан бити може
Само једна хладна ноћ
Један жути лист
Или пахуља бела
Бриге моје море
Ал у мени живи свет
Саткан од среће срца мога
У цвркуту птица
У зори свакој
Кад те мајка чедом зове
У дечаковом срцу
Радост снева
У младих чистој љубави
И у родитеља брижности
Заувек зборе
Тај сневак
Ту нит срца мога
Што зов вечности јавља
Заувек ћу бити томе рад
Кад године газе
И бриге прате
Станите људи сви
Шта нам прво из нас збори
Некад чујем тај глас
Глас срца мога
Што победу јавља
Што нас добрим путем води
И увек и сад са љубављу са нама збори
Добри људи
Браћо мила сестре моје
И у њему радост већа
Радост несањана свету овом
Ту Бог свет сав Свој воли
Заувек ћу бити томе рад
3.
Када киша пада
Полако ромиња
Тада некако дивно мирише
А ветар дише
Капи кише
На моме кишобрану
Капи шапућу мелодију
Мелодију живота
Испод мога кишобрана
Погледи су дивни
И када киши
Испод мога од живота избораног лица
Животне борбе i мојих каприца
Капи свежине
Дају ми милине
Испод моје стрехе
Чудне су прилике неке
Ал кад киши
Обузме ме живот тиши
А што ли је битан живот тих
Да ли он за срећу има тик
Да ли је то рефлекс
Дешавање неко важно
У тихоме животу
Тајна је једна
Творчева печата за живота смерна
Испред моје клупе
Док кишне капи по језеру тупте
Плес братства и љубави
Тад ме напушта живот убави
Испред мога пута
Ветар дише
Капи кише
И дивно мирише
Пронашао сам простор унутар себе
Чуван од очију света
Али и од мене
За неко боље време
Чуван тугом душе моје
И борбом смерности неке
Зашто да се страшим
Због чега да се бринем
То вечност у нама спи
То нас љубав зове
А киша полако ромиња
Пролећна свежина
Долази ветром
Он звуке свежине носи
Сав живот се се уживању препушта
И одушка се свима допушта
А сада мирише
Дивно мирише
Капи кише
Ветар љубављу дише
4.
Срце ми за црквом Божијом пева
Сневак вечне радости на јави снева
Санак срца стварност у Богу
Челом сам окренут ка улазу Твому
Срцем и душом у цркви се моли
Да нам се улазак у Тајну дозволи
И са Светима по милости Твојој појем
И ја хоћу са Божанским ројем
Оживљен соковима Твојим тајним
Из тога си нас изнедрио и направио нас благим
По узору Твоме
Песме Твоје су у љубавни ревне
Небески нектар свуда око мене
Радње Твоје годе оживљавају
Болести здравље приближавају
Сви смерни људи овде живе
У Твоме врту спасења и среће пуно тога доживе
Поврати нас Боже дому нашем
Дом нас чиста душа на путу Твом
Отаџбина црква Твоја и освештане земље
Освештане Светима Твојим
Радост ми се даје када ово појмим.
