Жарко Бумбић: Три пјесме

ГАТАЧКА ОБЗОРЈА

Нарциси,
ко проповиједи,
ничу из топле земље.
 
Кратак им живот,
мирише,
на бијеле хаљине
и сањиве колијевке.
 
Прољећем, ко проповиједи,
цветају анђели бијели,
миришу на бијеле хаљине
и смрт чекају на дјевојачким грудима.
 

ИЗА ЈЕЛОВЕ ГОРЕ

Сањам
високе планине,
сњежна им ребра
висину земље красе.
 
По њима јеле нове никле,
звијери  у нашем страху
ходају.
 
Ко бојом на кисту наивца,
вријеме се игра
гривама пастува.
 
Из лелека горе,
смењују се приче,
ко дани на путу живота.
 
 

ЛЕДЕНИЦА 

Шкрипи
стиснути пршљавац,
површица
душу прекрила.
 
Одмара уморна утроба земље,
под сњежном бјелином.
 
Пртине
спајају сусрете,
леденице
ломе се у души.
 
У грудима звиждук урла
и пуца ребара реза.