Иво Торбица: Дом

Насред трпезе је врућа погача.

Одмах до ње, стоји сок од вишње,

Као и омиљени колачи од рогача,

Док траје мајчиног гласа слушање.

У великој пећи тихо пуцкета дрво,

Које најављује хладније и кишне дане.

Отац, по обичају, наздравља прво,

Изговарајући гласно топле речи, биране.

Напољу се чује лавеж старе керуше;

У близини и богати цвркут неких птица.

Са њима певају наша бића и душе,

Као и последња, на цвету, латица.

Испред куће маше стара липа, прастара,

Са које опадају листови, уморни и сиви.

Поред ње су ораси, као и шљива стара,

Којима се увек свако радује и диви.

У овом топлом дому љубав цвета.

У њему осмеси никада престати неће.

Носићу га у срцу, чак и на крај света,

На лађи, пуној сете, радости и среће!